Iako pandemija koronavirusa još traje, globalna emisija ugljen-dioksida iz energetskog sektora je u decembru 2020. bila za 2% veća u odnosu na nivoe iz istog meseca 2019, saopštila je juče Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Smatra se da je skok posledica oporavka privrede nakon popuštanja restriktivnih mera uzrokovanih pandemijom kovid-19, ali i nedostatka političkih odluka koje bi podstakle razvoj čiste energije.
Ovakvi trendovi ukazuju da se svet vraća na stare, prljave, načine dobijanja energije i intezivno ugljeničnu privredu, nakon najvećeg apsolutnog pada emisija ugljen-dioksida (CO2) još od Drugog svetskog rata.
Posmatrano na godišnjem nivou, ukupna emisija CO2 iz energetskog sektora je u 2020. opala za 5,8 odsto, što predstavlja smanjenje od 2 000 miliona tona ugljen-dioksida. To je približno ukupnim emisijama energetskog sektora čitave Evropske unije.
Ipak, ovaj istorijski pad emisija ugljen-dioksida ne sme da nas zavara i navede na pomisao da se klimatska kriza već uspešno rešava, budući da je on posledica jedne druge, zdravstvene krize. Kako se navodi na sajtu IEA, za oko polovinu smanjenja emisija zaslužno je opadanje potražnje nafte u vazdušnom i kopnenom saobraćaju, a kako se ublažavaju ograničenja širom sveta, tako se transportni sektor i privreda oporavljaju, čime raste potrošnja nafte, ali i posledična emisija ugljen-dioksida.
Povećana potražnja fosilnih goriva je najuočljivija u zemljama koje se već nalaze na listi najvećih svetskih zagađivača, kao što su Kina i Indija.
Nakon smanjenja emsija od 12 odsto u februaru prošle godine, u odnosu na isti mesec 2019, kineska privreda je već od aprila počela da se oporavlja, odmah dostigavši veće nivoe emisija nego što su bile istog meseca 2019, što trend koji se nastavio do kraja 2020. tako da su ukupno gledano kineske emisije bile 0,8% veće.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sa druge strane, Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države su u 2020. zabeležile smanjenje emisijia od po 10 odsto, u odnosu na 2019. Međutim, nakon značajnog pada tokom proleća, emisije u SAD su takođe počele da rastu, te su u decembru 2020. dostigle nivoe približne onim iz istog prethodne godine.
Fatih Birol, izvršni direktor IEA, smatra da je očekivano da emisija ugljen-dioksida skoči u 2021, ukoliko se nastavi očekivani opravak privrede tokom godine, a zakoni ne izmene u korist dobijanja čiste energije. Ovakav scenario dovodi u rizik istorijsku šansu da 2019. bude godina kada su emisije ugljen-dioksida dostigle maksimum, ali i postizanje ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom.
Ipak, Birol smatra da mesta za optimizam ima, budući da se Kina obavezala da do 2060. dostigne ugljeničnu neutralnost, SAD su se ponovo pridružile Pariskom sporazumu pod predsedništvom Džoa Bajdena, Evropska unija ima Evropski zeleni dogovor za održivi oporavak privrede, dok Indija neverovatnim razvojem obnovljivih izvora energije pokazuje potencijal da promeni svoju energetsku budućnost.
Zabeleženi skok emsija ugljen-dioksida je svojevrsno upozorenje kakva nas budućnost čeka, ukoliko sve države ne počnu odmah da sprovode mere koje će povećati upotrebu obnovljivih izvora energije i smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte.
