Odakle dolaze emisije gasova sa efektom staklene bašte

Emisije gasova sa efektom staklene bašte dolaze iz različitih izvora, u ovom tekstu ispitujemo koji su najznačajniji, kao i koji su putevi za njihovo smanjenje

28/11/2020 autor: Nemanja Milović
0

Nedavno je Svetska meteorološka organizacija objavila da je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi ove godine dostigla rekordnu vrednost. I pored toga što su ljudi ove godine znatno smanjili svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte, to nije ni blizu dovoljnog da se preokrene trend koji je pokrenut industrijskom revolucijom i većom upotrebom fosilnih goriva.

Kao što je poznato, veća količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dovodi do zagrevanja planete koje izaziva klimatske promene.

Kako bismo izbegli najteže posledice biće neophodno da, za početak, u narednih 10 godina svake godine smanjujemo emisije gasova sa efektom staklene bašte u sličnoj meri kao što se to dogodilo ove godine. Kako bismo znali kako na najbolji način možemo izvesti taj zadatak, neophodno je da znamo iz kojih sektora dolazi najviše emisija, a kao što ćete imati prilike da vidite, pažnja koju određene oblasti dobijaju u medijima nije uvek odgovarajuća uticaju koji imaju na klimatske promene.

Energija

Iako je poslednjih godina proizvodnji hrane, posebno mesa, u medijima posvećeno mnogo pažnje, ubedljivo najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte je energetski sektor koji je 2016. bio odgovoran za skoro tri četvrtine svih emisija, čak 73%.

Jednostavno, energija je neophodna za svaki aspekt modernog života: proizvodnju struje, grejanje, transport, kao i pravljenje svih proizvoda koje koristimo, od kompjutera i veš-mašina do odeće i obuće. Dok god naš sistem u ogromnoj meri zavisi od fosilnih goriva, čijim sagorevanjem se oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte, energetski sektor će ostati glavni pokretač klimatskih promena.

U okviru energetskog sektora najviše emisija dolazi od proizvodnje struje i grejanja, koji su odgovorni za 30,4% ukupnih svetskih emisija, zatim slede saobraćaj sa15,9%proizvodnja i građevinarstvo sa 12,4% i ostali izvori poput poput industrijskih procesa i odbeglih emisija koji su zajedno odgovorni za 14,3% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Transport

Jedna od oblasti energetike koju vredi pažljivije pogledati je transport. U okviru ovog sektora najveća količina emisija dolazi od drumskog saobraćaja, otprilike tri četvrtine svih emisija iz sektora transporta, što odgovara udelu od 11,9% u ukupnim svetskim emisijama. Zatim slede avio-saobraćaj, morski i na posletku železnički saobraćaj. 

Avio-saobraćaj trenutno verovatno izaziva najviše pažnje u medijima iako je odgovoran za oko 2% ukupnih svetskih emisija. Razlog za to je što, posmatrano po broju putnika, avioni zagađuju daleko više od autobusa i automobila, a ovaj vid prevoza takođe beleži i najveći porast, tako da se može očekivati da u budućnosti postane još značajniji izvor emisija.

Kako možemo smanjiti emisije iz energetskog sektora

Kada razmišljamo o načinima za smanjenje ovih emisija, sektor proizvodnje struje i grejanja je najjednostavniji za rešavanje i tu već sada imamo tehnologiju zasnovanu na obnovljivim izvorima koja je dostupna i dovoljno jeftina tako da u velikoj meri može zameniti fosilna goriva. I zaista, sektor proizvodnje struje se u ovom trenutku najbrže dekarbonizuje, međutim, kako se udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije bude povećavao to će rađati nove izazove koje treba rešavati.

Činjenica da sve veću količinu struje sada možemo da proizvodimo pomoću obnovljivih izvora značiće i ostalim delovima energetskog sektora, pošto je put za smanjivanje emisija u njima elektrifikacija, odnosno korišćenje električne energije za sve aktivnosti, umesto direktnog sagorevanja fosilnih goriva.

U nekim oblastima, kao što je saobraćaj, to je relativno jednostavno izvodljivo i već sada imamo priliku da vidimo da električna vozila postaju sve popularnija i očekuje se da u narednim godinama počnu da preuzimaju primat. Sa druge strane, u teškoj industriji je elektrifikaciju dosta teže sprovesti i tu još treba pronaći efikasna rešenja koja će omogućiti upotrebu struje umesto direktnog sagorevanja fosilnih goriva.

Poljoprivreda i upotreba zemljišta

Udeo poljoprivrede u ukupnim svetskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte iznosi 11,8%. Otprilike polovina tih emisija otpada na stočarstvo u okviru koga životinje tokom varenja oslobađaju velike količine metana. Metan je višestruko snažniji gas staklene bašte u odnosu na ugljen-dioksid, ali na sreću se i mnogo kraće zadržava u atmosferi, oko 12 godina, dok ugljen-dioksid u atmosferi može da preživi i do 1000 godina.

Istovremeno, upotreba zemljišta je odgovorna za 6,5% svih emisija gasova sa efektom staklene bašte, i u najvećoj meri podrazumeva deforestaciju i promenu namene zemljišta iz šumskog u poljoprivredno.

Tako da, iako se ova dva sektora „broje“ odvojeno, njih je korisno posmatrati pridruženo zato što su u službi proizvodnje hrane. Prema podacima sajta Our World in Data, ukupne emisije koje nastaju zbog proizvodnje hrane (ovde se ubrajaju i emisije koje nastaju korišćenjem goriva i električne energije za transport i obradu hrane) iznose otprilike četvrtinu svih svetskih emisija.

Međutim, ne oslobađa se jednaka količina gasova sa efektom staklene bašte prilikom proizvodnje svake vrste hrane. Meso uglavnom ima dosta veći uticaj na životnu sredinu u odnosu na voće i povrće, a ubedljivo najveće emisije gasova sa efektom staklene bašte nastaju prilikom proizvodnje govedine.

Kako se svet razvija i kako siromašne države sve više podižu svoj standard, očekuje se i da će se proizvodnja mesa znatno povećati, što bi moglo znatno da pojača uticaj ovog sektora na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Kako bi se emisije iz poljoprivrede i upotrebe zemljišta smanjile, pre svega je neophodno koristiti održivije poljoprivredne prakse, zatim smanjiti potražnju za mesom i čuvati postojeće šume.

Industrijski procesi i otpad

Industrijski procesi učestvuju sa oko 5,6% u ukupnim svetskim emisijama, dok je udeo otpada približno 3,2%.

Industrijski procesi podrazumevaju razne hemijske procese koji se dešavaju pri proizvodnji različitih vrsta proizvoda. Na primer, prilikom proizvodnje cementa se kalcijum-karbonat zagreva na temperaturi od preko 1450 °C, čime se dobija živi kreč i oslobađa ugljen-dioksid. Ova hemijska reakcija je odgovorna za oko 3% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, a kada se tome doda i količina fosilnih goriva koja se sagoreva kako bi se dobila visoka temperatura neophodna da se ceo proces obavi, jasno je da je industrija cementa, pojedinačno posmatrano, jedan od većih zagađivača na globalnom nivou.

Kako bi se smanjile emisije iz ovih izvora, uglavnom će biti neophodno osmisliti nove procese i načine proizvodnje. Na primer, u ovom trenutku razni istraživači se trude da razviju „ekološki beton“, koji u svojoj smesi nema cement, već druge materijale.

Emisije iz otpada uglavnom nastaju prilikom raspadanja organskog otpada, kada se u atmosferu oslobađa metan.

Put do ugljenične neutralnosti

Naučnici su saglasni da je do 2050. neophodno ostvariti ugljeničnu neutralnost kako bi svet uspeo da zagrevanje zadrži na granici od 1,5 °C. Ovo neće biti lak zadatak i zato je važno što pre krenuti sa povećavanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije koji nam mogu pomoći da u velikoj meri smanjimo emisije iz energetskog sektora, a paralelno sa tim razvijati nove procese kako bismo se rešili i emisija iz sektora koje je teže deugljenizovati.

Zaprati nas na društvenim mrežama i budi u toku sa najnovijim informacijama i zanimljivostima iz oblasti klimatskih promena.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR