Međunarodna agencija za energetiku (IEA) organizovala je u danskom gradu Sonderborgu, od 7. do 9. juna, Globalnu konferenciju o energetskoj efikasnosti. Na skupu su učestvovali ministri i stručnjaci na polju energetike i klime iz ukupno 24 zemlje uključujući Francusku, Nemačku, Indoneziju, Japan i Sjedinjene Američke Države. A prisustvovali su i predstavnici Evropske unije.
Učesnici su tokom tri dana trajanja događaja diskutovali o brojnim relevantnim temama npr. o zgradama budućnosti, finansiranju mera energetske efikasnosti i ulozi potrošača u uštedama energije. Oni su se složili da će u svetlu globalne energetske krize ubrzati napredak na polju energetske efikasnosti u cilju smanjenja računa, zavisnosti od fosilnih goriva i emisija gasova sa efektom staklene bašte
Prema rečima Dana Jergensena, danskog ministra klime, energetike i komunalnih usluga, konferencija predstavlja globalno prepoznavanje važnosti energetske efikasnosti za klimu i energetsku nezavisnost. „Ukoliko sarađujemo, delimo znanje i predstavljamo različite tehnologije, kao što se desilo ovde u Danskoj, možemo da uvećamo naše globalne napore za energetsku efikasnost,” kazao je on.
Aktuelni problemi na polju energetske bezbednosti, poskupljenja energije i porasta životnih troškova prepliću se sa višedecenijskim problemom klimatskih promena. Unapređenje energetske efikasnosti doprinelo bi rešavanju svih pobrojanih izazova.
Najčistiji, najjeftiniji i najpouzdaniji izvor energije je energija koju niste potrošili. Iz tog razloga Međunarodna agencija za energetiku energetsku efikasnost naziva „prvim gorivom”.
U slučaju da energetska efikasnost bude zanemarena kao jedno od sredstava na putu ka karbonskoj neutralnosti, energetska tranzicija biće skuplja i teža.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dupliranjem brzine trenutnog unapređenja energetske efikasnosti otvara se mogućnost za smanjenje finalne potrošnje energije za 95 eksadžula godišnje do kraja ove decenije, otkrila je nedavno objavljena analiza Međunarodne agencije za energetiku. To je ekvivalentno količini energije koja se na godišnjem nivou iskoristi u Kini.
Ovolike uštede energije smanjile bi emisije ugljen-dioksida za 5 milijardi tona tokom godine do 2030, što je otprilike jednako trećini ukupnog smanjenja emisija koje svet treba da sprovede u delo kako bi sredinom veka dostigao neto-nulte emisije.
Dodatno, troškovi domaćinstava za račune mogli bi do kraja decenije da budu niži i do 650 milijardi američkih dolara godišnje u poređenju sa novcem koje bi porodice utrošile u skladu sa sadašnjim politikama. Takođe bi bilo otvoreno oko 10 miliona raznovrsnih radnih mesta, kako u obnovi zgrada tako i u proizvodnji i saobraćaju.
Kako navodi Međunarodna agencija za energetiku, oko trećine izbegnute potrošnje energije do 2030. godine omogućiće efikasnija oprema – od klima-uređaja do automobila. Oko petine nastaće kao rezultat elektrifikacije uključujući širu primenu toplotnih pumpi i veće korišćenje električnih automobila. Ostatak izbegnute potrošnje energije obezbediće digitalizacija i upotreba efikasnijih materijala u industriji.
