Tokom marta meseca Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je preliminarne postupke protiv ugovornih strana koje nisu poštovale primenu svojih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).
Ovo se odnosi na četiri zapadnobalkanska aktera: Bosnu i Hecregovinu, Severnu Makedoniju, Kosovo* i Republiku Srbiju. Razlog za pokretanje ovih postupaka jesu kršenja propisa iz NERP-a u periodu 2018. i 2019. godine. Tokom pomenutih godina termoelektrane u Srbiji su emitovale čak i do 6 puta više emisija SO2 nego što su dozvoljene granične vrednosti emisija na nacionalnom nivou propisane NERP-om.
Ovo nije prvi put da je protiv Srbije pokrenut postupak od strane pomenutog Sekretarijata. Tako je početkom prošle godine bio pokrenut postupak iz istog razloga, pošto je 9 od 16 velikih ložišta imalo kršenje dozvoljenih godišnjih emisija štetnih gasova.
Kolika su bila prekoračenja u 2018. i 2019?
Prema podacima za 2018. i 2019. godinu zbog kojih je i Sekretarijat pokrenuo postupak, emisije su zaista bile van dozvoljenih.
Tako tokom 2018. godine prekoračenje je bilo kada su u pitanju praškaste materije (PM), ali količinski gledano daleko više je bilo prekomernih emisija SO2. Tako je umesto dozvoljenih skoro 55.000 tona SO2 na godišnjem nivou, za 2018. godinu emitovano čak 6 puta više nego što je to dozvoljeno. Ovaj podatak i te kako zabrinajva s obzirom da to nije malo odstupanje, već su emisije u velikoj meri prekoračene i pitanje je da li će u skorije vreme biti spuštene na prihvatljiv nivo.
Nešto bolja situacija je bila tokom 2019. godine, ali to nije bilo dovoljno, jer je protiv Srbije i zbog ovih prekoračenja pokrenut postupak. Naime, iako je došlo do spuštanja ispod dozvoljenih granica kada su praškaste materije u pitanju, Srbija i dalje ima velikih problema sa emisijama SO2. Tako je tokom 2019. godine došlo do umanjenja emisija u odnosu na 2018. godinu za nešto više 30.000 tona SO2, ali to je i dalje od dozvoljenog.
Zanimljvo je istaći i da je za obe godine došlo do usaglašenog emitovanja kada je količina ukupnih emisija NOx u pitanju.
Šta pokrenuti postupak znači u slučaju Srbije?
Postupci koji su do sada bili pokrenuti protiv Srbije imaju za cilj opominjanja i upozoravanja da primena onoga na šta se Srbija članstvom u EZ obavezala nije ispoštovano.
Srbiji kao i drugim članicama, prema Ugovoru o osnivanju EZ u slučaju ozbiljnijih i trajnih povređivanja svojih preuzetih obaveza sledi uglavnom najviše suspenzija glasačkih prava. To dalje znači da se iz tih procesa Srbiji daje samo upozorenje i opominjanje ka vraćanju na ispunjenje obaveza. Dugoročno gledano ako bi Srbija nastavila sa kršenjem svojih obaveza, to bi značilo prvenstveno ugrožavanje njenih ciljeva energetske tranzcije i rešavanja problema prekomernih zagađenja vazduha.
Kao krajnju meru, Energetska zajednica Srbiji može suspendovati pojedina prava iz članstva ili joj uvesti sankcije, kao što je to slučaj bio sa Bosnom i Hercegovinom od ove zime. Razlog za ove sankcije prema BiH posledica su ozbiljnih i trajnih propusta u radu nadležnih organa kada je usvajanje, a primena propisa u pitanju.
Šta je Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP)
Kada se kaže da je došlo do nepoštovanja NERP-a, važno je i objasniti šta zapravo predstavlja i znači ovaj dokument. Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 2005. godine, kojim je i pristupila u EZ, Srbija se obavezala na usvajanje i primenu brojnih pravnih dokumenata. Jedna od najvećih obaveza jeste da će Srbija od 2018. godine započeti sa primenom Direktive o velikim ložištima. Ova kako je još nazivaju majka Direktiva, predstavlja izazov za svaku državu, a posebno za one koje imaju obavezu da smanje emisije iz termoenergetskih postrojenja, što je i situacija u slučaju Srbije.
Shodno visoko postavljenim standardima iz Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama, EZ je u želji da olakša tranzicioni period dala mogućnost postepenog usvajanja propisanih standarda. Tako Direktiva o velikim ložištima predviđa opt-out mehanizam ili mogućnost ograničene derogacije životnog veka (limited lifetime derogation) energetskih postrojenja.
Ta opcija pruža mogućnost ograničenosti u radu postrojenja u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. na 20.000 radnih časova. Posle planiranog isteka roka ili ispunjenosti radnih sati, postrojenja imaju mogućnost da usaglase svoje poslovanje sa tehnologijama ili ako to nisu uspela da jednostavno prestanu sa svojim daljim radom.
Kao druga opcija izdvaja se Nacionalni plan za smanjenje emisija (National Emission Reduction Plan – NERP). On je zamišljen kao most, odnosno mehanizam kojim bi države mogle da regulišu, a pre svega ograniče emisije štetnih materija iz visokih ložišta i omoguće jednostavniji tranzicioni proces svojih energetskih sistema. Planirani rok trajanja primene NERP-a je do 31. decembra 2027. godine. Njime su definisane granične vrednosti emisija na nacionalnom nivou, a ne za svaku termoelektranu pojedinačno. To zapravo znači da postoji maksimalni limiti kada su u pitanju emisije SO2, NOx, PM čestica iz termoelektrana.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zašto je bitno da se ispoštuju ove Direktive i NERP?
Kada je postala deo Energetske zajednice, Srbija se obavezala da će poštovati i primenjivati regulativu EZ. Primena je bitna u cilju ostvarivanja više ciljeva koji su povezani sa emisijama štetnih materija. Naime, ideja sa usvajanjem i primenom visokih standarda podrazumeva proces kojim se želi postići efikasna energetska tranzicija kroz postepno napuštanje i zamenu proizvodnje energije iz uglja alternativnim izvorima. S druge strane cilj EZ je i da podstakne putem ovih dokumenata smanjenje prekomernih emisije štetnih materija. Njihovo prisustvo i te kako utiče na kvalitet vazduha i dalju borbu protiv klimatskih promena, a samim tim i na zdravlje građana.
I pored propisa koji upućuju na smanjivanje emisija iz postojećih postrojenja, Srbija se i dalje opredeljuje za dobijanje energije sagorevanjem uglja lignita. Posebno je ovo opredeljenje upitno kada postoje veliki potencijali u obnovljim izvorima za dobijanje energije.
S jedne strane se tokom prethodnih godina puno govorilo o težnjama za dostizanje postavljenog cilja od 27% proizvedene i utrošene energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, a opet novi blokovi koji se grade ili su u planu, svakako da samo sputavaju dalje tranzicione procese u energetici i postizanje pomenutog cilja. Samim tim energetski sistem Srbije nastavlja i dalje da doprinosi zagađenju vazduha, emisijama štetnih gasova.
Sveukupno gledano stanje sa kvalitetom vazduha u Srbiji je veoma loše i toga su građani u velikoj meri postali svesni. Nepostojanjem sistemskog pristupa i dovoljno interesovanja kod nadležnih organa u cilju rešavanja problema sa prekomernim emisijma iz termoelektrana samo će omogućiti nastavak trenutne prakse kršenja NERP-a. Samim tim ne bi trebalo da nas začudi i da u narednim godinama Sekretarijat Energetske zajednice pokrene nove postupke protiv Srbije zbog kršenja odredbi ovog dokumenta.
U isto vreme zasnivanjem svoje energetike na sagorevanju uglja naša država se udaljava od poštovanja obaveza koje je preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma.
