Juče je Evropska komisija iznela predlog plana za oporavak privrede nakon pandemije koronavirusa, nazvan ‚‚Nova generacija EU’’. Predviđeno je da oporavak bude u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, sa namerom da Evropa do 2050. postane ugljenično neutralan kontinent.
Planira se da četvrtina predložene sume za oporavak privrede bude uložena u borbu protiv klimatskih promena, investiranjem u čiste energetske tehnologije. Pored obnovljih izvora energije, tu spadaju, između ostalog i skladištenje energije, zelena proizvodnja vodonika, hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida.
Predloženo je da Komisija u ime Evropske unije podigne 750 milijardi evra na finansijskim tržištima, od čega bi 500 milijardi bilo raspoređeno u vidu subvencija, a 250 milijardi u obliku pozajmica državama članicama.
Iako plan Nove generacije EU nije usmeren samo ka deugljenizaciji, obezbeđuje dodatni novac za ulaganje u obnovljive izvore energije i napuštanje fosilnih goriva. Takođe, ograničava investiranje u projekte i kompanije koji nisu kompatibilni sa ciljevima postavljenim Pariskim sporazumom.
Dodatno, predviđa se izdvajanje 40 milijardi evra u Fond za pravednu tranziciju koji je namenjen zemljama članicama koje i dalje zavise od proizvodnje struje iz uglja, ne bi li se ubrzalo i olakšalo napuštanje fosilnih goriva u energetskom sektoru.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pored 750 milijardi, predstavljen je i predlog dugoročnog budžeta EU za narednih 7 godina od 1 100 milijardi evra, a predsednica Komisije, Ursula fon der Lejen, naglasila je da ovu priliku treba iskoristiti da se fokus usmeri ka zelenoj evropskoj budućnosti.
Fon der Lejen je dodala da će Evropski zeleni dogovor i digitalizacija privrede imati pozitivne ekonomske uticaje, doprineti otvaranju velikog broja novih radnih mesta, zdravijoj životnoj sredini i stabinosti evropskog društva. U samom tekstu predloga Evropski zeleni dogovor je izdvojen kao glavni stub u kreiranju politike oporavka.
Dok predloženi planovi zvuče obećavajuće, klimatski aktivisti i zelene nevladine organizacije smatraju da su daleko od savršenih. Iako se slažu da najavljene promene jesu korak u pravom smeru, smatraju da i dalje ima prostora za ulaganje u ‚‚prljavu’’ industriju, kao i da nije dovoljno pažnje posvećeno pitanju uništavanja prirodnih staništa i gubitka biodiverziteta.
Da bi se plan o zelenom oporavaku evropske privrede sproveo u delo, neophodno je da ga jednoglasno odobri svih 27 vlada Evropskog veća, koje bi trebalo da se okupe u Briselu 18. i 19. juna, kada će razmotriti ovaj predlog Evropske komisije.
