Toplotni talasi, suše, poplave, uragani… Posledice globalnog zagrevanja širom naše planete postaju sve vidljivije i razornije. Pa ipak, briga oko ovog problema na svetskom nivou se tokom 2021. blago smanjila.
U anketi, koju je kompanija Gallup sprovela prošle godine u saradnji sa humanitarnom organizacijom Lloyd’s Register Foundation, 67% ispitanika iz različitih krajeva sveta označilo je klimatske promene kao „ozbiljnu pretnju” za svoju zemlju u narednih 20 godina, što je pad za 2% od 2019. Ovaj procenat uključuje i ljude koji klimatske promene smatraju „veoma ozbiljnom pretnjom”, a kojih je 41%. To je ostalo nepromenjeno u odnosu na prethodnu analizu.
Preostala trećina anketiranih odgovorila je da klimatske promene ne smatra pretnjom (14%) ili da ne zna (19%).
Procenat ljudi koji su pretrpeli veliku štetu usled surovih vremenskih uslova se za dve godine uvećao za 5% (sa 22% u 2019. na 27% u 2021). Oni češće percipiraju klimatske promene kao veoma ozbiljnu pretnju. Međutim, naglašava se da je ta veza bila izraženija među onima koji imaju najmanje srednje obrazovanje što navodi na zaključak da su oni svesniji povezanosti između klimatskih promena i vremenskih ekstrema.
Verovatnoća da gledaju na klimatske promene kao na veoma ozbiljnu pretnju znatno je niža među osobama koje nisu završile ni osnovnu školu ili su ostale na tom stadijumu školovanja. Više od četvrtine niskoobrazovanih (28%) je na pitanje o ozbiljnosti klimatskih promena odgovorilo da „ne znaju”. Sa druge strane, isti odgovor imalo je 13% srednjeobrazovanih i 7% visokoobrazovanih.
Stoga se u izveštaju savetuje edukacija niskoobrazovanih stanovnika o klimatskim promenama, koja će biti prilagođena njihovim životnim okolnostima, posebno zbog toga što su oni podložniji ekonomskim gubicima na planeti koja se zagreva.
Prema nedavno objavljenom izveštaju Crvenog krsta i Ujedinjenih nacija područja Sahela i južne Azije mogla bi, usled rastućih temperatura, da postanu nenaseljiva do kraja veka. Ali skoro četiri od deset ispitanika iz tih oblasti nije prepoznalo ova dešavanja kao pretnju za svoje zemlje u predstojećim decenijama.
U Kini, koja je trenutno najveći svetski emiter ugljen-dioksida, čak 30% anketiranih reklo je da ne zna da li su klimatske promene pretnja po njihovu državu. S obzirom na veličinu kineske populacije, to bi moglo da sugeriše da oko 360 miliona ljudi tamo nije svesno ovog rizika.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Upitani da navedu najveći izvor rizika za njihovu bezbednost tokom svakodnevice, samo 3% od ukupnog broja ispitanika je istaklo klimatske promene i surove vremenske uslove. Saobraćajne nesreće, nezaposlenost i kriminal neke su od stvari o kojima brine veći procenat ljudi. Naravno, podatke treba gledati i kroz regionalnu prizmu: nasilje pretežno muči stanovnike Latinske Amerike, dok su se finansijski problemi pokazali kao najveći izazov za stanovništvo Afrike.
S obzirom na vreme sprovođenja intervjua, visok procenat ljudi strahovao je i od pandemije.
Inače, nikakve rizike u svom svakodnevnom životu ne uviđa 7% učesnika ispitivanja – a broj bezbrižnih se prepolovio u poređenju sa 2019.
Uvidi u zabrinutost ljudi oko klimatskih promena deo su publikacije o svetskim rizicima u 2021. Za potrebe njene izrade intervjuisano je preko 125 hiljada ljudi iz 121 različite države i teritorije.
