Suočavajući se ovog leta sa ekstremnim toplotnim talasima širom sveta, požarima u Grčkoj, Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Rusiji, poplavama u zapadnoj Evropi i Kini, nije teško izgubiti iz vida i druge, možda na prvi pogled manje uočljive posledice klimatskih promena, kao što su nestašica hrane i glad.
Zbog promene klime i povećanja srednje globalne temperature na planeti Zemlji dolazi do promene u takozvanim vremenskim obrascima na koje su se poljoprivrednici godinama unazad oslanjali. Ove promene utiču na prinose i posebno u zemljama u razvoju, mogu da dovedu do nestašice hrane za koju su direktno odgovorne klimatske promene. Prvi takav primer gde je promena klime igrala ključnu ulogu jeste glad koja vlada na Madagaskaru, koji su pogodile najintezivnije suše u poslednjih četrdeset godina.
Meštani Madagaskara na jugu ostrva primorani su da u svoju ishranu uvrste sirove kaktuse i skakavce, ne bi li preživeli. Porodice se snalaze i zamenom materijalnih stvari, pa čak i šerpi i kuhinjskog pribora, za nešto malo hrane koja je još uvek dostupna u marketima.
Svetski program za hranu (World Food Programme, WFP) Ujedinjenih nacija procenjuje da je 1,14 miliona ljudi na ovom ostrvu pogođeno nestašicom hrane, a da je njih 400.000 ugroženo glađu i predviđa da će se ovaj broj udvostručiti do oktobra.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Istorijski posmatrano, nestašica hrane i glad nastajale su usled loših žetvi, prirodnih katastrofa i invazija štetočina, dok je za javljanje gladi u modernom dobu, u kombinaciji sa prirodnim katastrofama, uglavnom odgovoran čovek, odnosno ljudska nekompetentnost, političke nestabilnosti i ratovi.
Ipak, ovi faktori nisu odgovorni za glad koja vlada na Madagaskaru, čime se posledice klimatskih promena, u ovom slučaju duge i intezivne suše, izdvajaju kao samostalni uzrok, prvi put u modernoj istoriji. Sudeći po trenutnim trendovima, ukoliko se ne preduzmu drastične mere redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte, slučaj Madagaskara neće ostati usamljen.
