Ekstremni vremenski uslovi, koji sa klimatskim promenama postaju učestaliji, podstiču zabrinutost za životnu sredinu kod Evropljana i utiču na porast popularnosti zelenih političkih opcija, pokazuje nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature.
U istraživanju, koje je predvodio austrijski demograf dr Roman Hofman, upoređeni su klimatološki podaci sa izbornim podacima evropskih parlamentarnih izbora i anketama Eurobarometra, evropske agencije za istraživanje javnog mnjenja. Rezultati su pokazali značajan uticaj temperaturnih anomalija, vrućih i sušnih perioda, tokom prethodnih godina na ekološku svest ljudi i glasanje za zelene partije. Tačnije, glasovi za zelene opcije rastu skoro 1 odsto za svaki dodatni dan ekstremnih vrućina u mesečnom proseku.
Pre samo dve decenije klimatske promene i povezani ekstremni događaji su bili udaljena tema za mnoge Evropljane, ali kako je poslednjih godina Evropa proživela najtoplije godine u od kako se vrše merenja, povećan broj požara i neke od najrazornijih poplava, problemi životne sredine postali su sve važnija tema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Otkrili smo da postoji značajan i veliki uticaj temperaturnih anomalija, epizoda velike vrućine i sušnih perioda na zabrinutost u oblasti životne sredine i glasanje za zelene političke opcije”, rekao je Jonas Peskier sa Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu, jedan od koautora istraživanja
Studija pokazuje i da su najzabrinutiji za životnu sredinu i klimatske promene postali stanovnici severne i zapadne Evrope gde se jasno vidi trend jačanja zelenih političkih opcija, dok je to manje bio slučaj među stanovnicima istočne i južne Evrope. Ovo može biti zbog toga što su ljudi u ovim krajevima više naviknuti na visoke temperature i suve uslove, u pogledu stanovanja ili poljoprivrede.
Istraživači ističu i druge faktore koji mogu igrati ulogu u objašnjenju uočenih razlika, kao što su socioekonomski, kulturni i politički uslovi u regionu. Konkretno, studija je otkrila da podrška klimatskim akcijama više raste u regionima sa višim nivoima prihoda, kao i regionima sa obrazovanijim stanovništvom i većim udelom mladih.
Nalazi studije su posebno relevantni za trenutne debate o tome kako na najbolji način promovisati i efikasno primeniti dalje mere za ublažavanje klimatskih promena u skladu sa Pariskim sporazumom i Evropskim zelenim dogovorom, gde EU ima za cilj da zauzme vodeću poziciju u borbi protiv klimatskih promena, zaključuju autori u svom radu.
