Kažu da se zalažu za „odgovorni solar” ali rade u interesu fosilne industrije

Razmislite na trenutak o ovome: šta je vama solarna energija?

A zatim i: kako ste izgradili taj stav? Gde ste se informisali?

U ruralnom severu američke države Virdžinije, u dolini reke Šenandoe, jedan farmer je 2018. godine pokušao da izda svoje poprilično veliko imanje jednoj privatnoj firmi za izgradnju solarne elektrane.

Međutim, naišao je na neočekivani otpor. Njegovi suparnici nisu bili neki krupni industrijski interesi, već njegove bliže i dalje komšije: obični ljudi, okupljeni oko organizacije čiji je cilj bio „zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa doline reke Šenandoe”.

Posle četiri godine zahteva i žalbi, rasprava i navodno preko 100 sastanaka, izgradnja solarne elektrane je 2022. i zvanično propala. I ne samo to, već je na nivou okruga usvojen zakon koji je uneo ogroman niz ograničenja na bilo kakvu buduću izgradnju solara.

U međuvremenu, slični procesi dešavaju se u nekoliko drugih američkih država: naizgled organski, lokalni otpori protiv izgradnje solarnih elektrana ponavljaju se već više godina od Nevade do države Njujork. Ali ove akcije nisu slučajne – i nisu sasvim lokalne.

Njihov zajednički, ali teško vidljivi činilac je jedna naizgled „zelena” organizacija pod imenom „Građani za odgovorni solar” (Citizens for Responsible Solar). Ona na lokalu nudi podršku, savete, argumente, ekspertizu, vidljivost.

A iza nje nalaze se interesi – i po svemu sudeći finansije – američke fosilne industrije.

Iza navodno pro-solarne organizacije kriju se konzervativni lobisti i novac fosilne industrije

„Put novca” je relativno jasan. Organizaciju je 2019. godine osnovala izvesna Suzan Ralston, nekadašnja visoka zvaničnica u kabinetu Džordža Buša Mlađeg i saradnica Karla Rouva, koja je davne 2006. godine dala otkaz na tu poziciju u jeku istrage o korupciji u kojoj je bila imenovana.

Kada je godinama kasnije osnovala „Građane za odgovorni solar”, odmah se okružila svojim nekadašnjim saradnicima. Iako tvrdi da njena organizacija nije nikada dobila sredstva od fosilne industrije, otkriveno je da je makar od 2018. do 2020. godine, baš u vreme kada je osnivala „Građane za odgovorni solar”, dobijala sredstva povezana sa energetskim gigantom Peabody Energy preko svoje privatne konsultantske kuće.

Ali ovo nije zapravo priča o novcu. Ovo je pre svega priča o retorici.

Umesto tipičnih dezinformacija, ova organizacija zapravo sprovodi pažljivu eksploataciju već prisutnog, sveopšteg nepoverenja i usađenog straha od novog. Jer kako kaže organizacija „Građani za odgovorni solar”, ona se navodno zalaže za solarnu energiju.

Kao i u slučaju finansiranja, u pitanju je relativno tanak paravan. Primera radi, pogledajte kako organizacija „Građani za odgovorni solar” govori o solarnoj energiji na sopstvenom sajtu (sami smo preveli navode sa engleskog):

Mi zagovaramo odgovorne solarne politike koje balansiraju potražnju za održivim izvorima energije sa interesima lokalnih opština i njihovih stanovnika.

Sa jedne strane, ovo zvuči u redu. Naravno da je ugradnja solarne energije, kao uostalom i svaki drugi infrastrukturni projekat, stvar balansiranja različitih potreba i interesa, a posebno lokalnih.

Ali izjava nije baš ni sasvim bezazlena, i sama nosi jednu retoričku težinu. Tamo negde, implicira ona, postoje i neke druge, neodgovorne solarne politike koje zapravo ne uzimaju u obzir lokalne interese.

Ali koje su to neodgovorne solarne politike? Čitajmo dalje:

Solar pripada na krovovima, blizu autoputeva, na komercijalnom i industrijskom zemljištu, na marginalnim ili zagađenim područjima, a ne na ruralnom i poljoprivrednom zemljištu.

Evo još jedne naizgled pozitivne poruke. Organizacija izgleda kao da zaista zagovara solarnu energiju, samo što obraća pažnju na lokacije panela, i opet, čitav stav zvuči relativno zdravorazumski, makar na prvi pogled.

Ali ako se samo malo zagrebe ispod površine – zaista samo malo, jer i dalje su u pitanju reči same organizacije na njihovom sajtu – bilo kakva iluzija o zagovaranju solarne energije brzo pada u vodu. Primera radi, piše „Građani za odgovorni solar”:

Ako želite da zaštitite životnu sredinu, možda bi trebalo da preispitate ideju vetra, solara i baterija jer, kao i sve druge mašine, i oni se prave od neobnovljivih materijala.

Da li su ovo reči nekoga ko je u poslu promovisanja obnovljivih izvora? Ali ova tobože zelena organizacija ne završava tu:

Solarni otpad je toksičan. Mislili ste da su smetlišta plastike loša; čekajte da vidite smetlišta otpada od solarnih elektrana.

Njihov cilj je da šire strah, a ne rešenja

Mi možemo, naravno, analizirati i opovrgavati svaku od ovih tvrdnji pojedinačno.

Možemo, primera radi, pričati o nemogućim očekivanjima koja se postavljaju prema obnovljivim izvorima: naravno da solarni paneli ne rastu sami od sebe, iz humusa na organskim farmama. Solar i vetar nisu utopijska rešenja, već realan način da se uspore i spreče katastrofalne posledice sagorevanja fosilnih goriva.

Možemo pričati i o agrosolarnim elektranama, od kojih se jedna već gradi u Srbiji, a u kojima solarni paneli ne samo da ne smetaju poljoprivrednoj proizvodnji, već sa usevima mogu biti i u jednoj vrsti simbioze.

Možemo pričati i o reciklaži solarnih panela i baterija, kao i o njihovom sastavu. A posebno, možemo o svemu tome pričati u odnosu na fosilna goriva kao što je ugalj, a koji je samo u Srbiji, i to samo kroz zagađenje vazduha, kriv za hiljade i hiljade smrti.

Ali opovrgavanje je u ovom slučaju besmisleno. Jer ono što nudi organizacija Građani za odgovorni solar nisu argumenti o kojima treba raspravljati, pa ni informacije koje je moguće proveriti ili demantovati, pa ni realne politike (iako je njihov konačni cilj uvek zakonsko ograničenje izgradnje solarnih elektrana): cilj ove retorike je da uplaši, i da iz tog straha izgradi bunt. A taj bunt najviše služi interesima fosilne industrije, kojoj je apsolutno svako moguće usporavanje zelene tranzicije – izvor velike zarade.

Zato se, uostalom, ovakva jedna organizacija, koja navodno „zagovara solarne panele na parkinzima i na krovovima kuća” nikada u svojim aktivnostima ne bavi zapravo promocijom niti pomoći u ugradnji takvih panela. Umesto toga, oni nude slogane kao što je ovaj:

Mi verujemo da prava zelena energetska rešenje ne uključuju uništavanje njiva, divljači i domova.

U međuvremenu, čak se i u jednoj Srbiji sprovode detaljna istraživanja solarnih potencijala koja, pored parametara kao što su osunčanost i blizina prenosne ili distributivne mreže, uključuju i posledice koju izgradnja solarnih elektrana može imati po okolno stanovništvo, prirodno okruženje, pa i kulturne spomenike.

Naravno da je razumljiv strah prema novinama. Razumljiva je i želja da prelazak na zelenu energiju ima što manje „žrtava” – to je, uostalom, i tema čitave jedne oblasti u savremenoj klimatskoj akciji – pravedna tranzicija.

Ali dok Srbija tromo pravi prve korake na ovom velikom putu, važno je da izgradimo nekakav otpor, da ne dozvolimo da nečiji udaljeni privatni interesi na ovaj način utiču na naše stavove i akcije koji treba da definišu našu budućnost. Ako zaista želimo da razgovaramo o budućnosti energetike, tehnologije, klime, javnog zdravlja – moramo početi od svesti.