Glavni akter naše današnje priče je jedan morski džin, mužjak grbavog kita čija se starost procenjuje na oko 17 godina. Mada pripadnici ove vrste prelaze neke od najdužih migratornih ruta među sisarima, njegovo putovanje je duže i spektakularnije. I samim tim, rekordno.
Ovaj grbavi kit je, naime, primećen kako se „druži” sa ženkama na potpuno dva različita kraja sveta koja su udaljena najmanje 13 hiljada kilometara, pokazuje nova studija međunarodnog tima naučnika.
Njegove prve fotografije na platformi za praćenje kitova HappyWhale osvanule su još 2013. godine. Tada je plivao vodama zaliva Tribuga, na pacifičkoj obali Kolumbije.
Devet godina kasnije, 2022, eto njega u blizini Zanzibara u Indijskom okeanu.
Ekaterina Kalašnjikova iz tanzanijskog Programa za kitove, vodeća autorka istraživanja, ocenila je da podvig ove jedinke kao „zaista impresivan i neobičan, čak i za ovu veoma migratornu vrstu”.
A po čemu je zapravo ova migracija toliko specifična?
Grbavi kitovi plivaju i preko osam hiljada kilometara između tropskih lokacija gde se razmnožavaju do zimskih hranilišta u hladnijim vodama što znači da je udaljenost koju je on „prevalio” skoro duplo duža.
Ali nije stvar samo u apsolutno rekordnoj razdaljini koju je preplivao…
Produženje vrste grbavih kitova obično se odigrava na istim mestima kojima su većinski prilično odani. Tako, primera radi, grbavi kitovi u kolumbijske vode stižu svake godine otprilike u julu kako bi se tu razmnožavali, a onda u oktobru idu put Antarktika.
Međutim, lutajuća muška jedinka odstupila je od tog obrasca… Ovaj plejboj migrirao je između dve različite lokacije za razmnožavanje u dva različita okeana.
Iako je – samo na osnovu snimaka – nemoguće znati tačne puteve kojima se životinja kretala, pretpostavlja se da putovanje nije bilo toliko teško i iscrpljujuće, uprkos impresivnoj kilometraži, a razlog tome su morske struje.
S obzirom na njegovo netipično putovanje, postavlja se pitanje: šta ga je podstaklo na to?
Istraživači navode nekoliko mogućih objašnjenja. Rekordna migracija grbavog kita mogla bi da bude odgovor na promene u njegovom morskom okruženju i klimi, a koje utiču na distribuciju krila, rakolikih životinjica kojima se kitovi hrane.
Moguće je i da je „bežao” od jače i veće muške konkurencije za ženke i hranu s obzirom na to da se njihove populacije, na globalnom nivou, oporavljaju nakon što su u prošlosti bile desetkovane.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Autori studije naglašavaju da su neophodni dalji napori istraživača i građanske nauke kako bi se razumeli potencijalni pokretači i uticaj međuokeanskih kretanja grbavih kitova.
Bolje praćenje omogućiće nam bolju predstavu o tome da li je ova jedinka putovala „trbuhom za krilom”, zbog „ljubavi” – ili je jednostavno u pitanju svetski putnik koji voli otvoreno more.
