Nedeljko Milosavljević, doktor nauka i direktor Centra za transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu, inspiraciju za svoju doktorsku disertaciju pronašao je u rodnom kraju. Naime, Nedeljko je odrastao u Kleku, blizu Zrenjanina, a kako kaže, budući da je Banat poznat po vodi koja sadrži teške metale, želeo je da napravi materijal pomoću koga bi se ta voda prečišćavala.
Iako je naš sagovornik tokom rada na disertaciji uspeo da napravi novi, polimerni materijal koji je uspešno hvatao negativno naelektrisane jone teških metala, ispostavilo se da je proces proizvodnje bio isuviše skup. Međutim, naredni sled događaja u Nedeljkovoj karijeri naučnika, inovatora i preduzetnika, doveo je do toga da se znanja prikupljenja prilikom tog istraživanja iskoriste za stvaranje novog materijala, napravljenog isključivo od prirodnih sastojaka, koji je dobio novu, zelenu ulogu na tržištu.
Hvatač boja
Na postdoktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama Nedeljko stiče znanja iz oblasti transfera tehnologija, tj. kako da od naučnog otkrića pokrene održiv biznis, dok već sprovedeni eksperimenti koji su pokazali da nov materijal koje je izumeo ima izuzetnu sposobnost u sakupljanju tekstilnih boja iz vodenog rastvora, čekaju njegov povratak u Srbiju za objavljivanje.
„Kada je moja supruga donela kući prvi put hvatače boja, pitao sam je šta je to, kakve su to krpice i čemu to služi. Odgovorila mi je da to hvata boju tokom pranja, da nam se ne oboji veš. U tom trenutku, lampica se upalila i pomislio sam kako ja u laboratoriji imam nešto što je možda čak mnogo bolje i što bi moglo da se iskoristi’’, priča Nedeljko.
Na taj način rodila se ideja o biorazgradivom hvataču tekstilnih boja i Nedeljko sa Melinom Kalagasidis Krušić, koja je bila njegova mentorka u toku izrade doktorske disertacije, osniva startap kompaniju Dr. Knight 2019. godine, a timu se pridružuju ekonomistkinja, Tamara Čolić Milosavljević i tehnološkinja, Marija Lučić Škorić.
Sačuvajte odeću i smanjite zagađenje
Standardno rešenje za sprečavanje bojenja veša tokom pranja podrazumeva jednokratne maramice čija proizvodnja zahteva mnogo energije.
„Naš proizvod ima nekoliko prednosti. U samom postupku proizvodnje ne koristi se specijalna oprema, već se radi na atmosferskom pritisku, na sobnoj temperaturi, za razliku od običnih maramica za hvatanje boja, gde se dešava jedan energetski neefikasan proces. Tekstil se umače u određene hemikalije, zatim se stavlja na bubnjeve visokog pritiska kako bi se te hemikalije što više vezale za tkaninu, a potom sledi proces sušenja na temperaturi do 200 oC”, ističe Nedeljko i dodaje:
„Vrlo često maramice umeju da odu iza bubnja veš-mašine, samim tim mogu da zapuše filter i da naprave kvar, a ukoliko maramice ostanu u mašini, tokom sledećeg pranja može da se desi da se boja sa maramice otpusti i ofarba veš. Međutim, najbitnija razlika jeste što je naš hvatač boja napravljen od potpuno prirodnih materijala i to je ono što izaziva interesovanje drugih velikih kompanija za saradnju sa nama.“
Deo materijala koji Nedeljko i njegov tim koriste potiče iz otpada industrije morskih plodova, tako da kompanija Dr. Knight ima i komponentu cirkularne ekonomije u svom proizvodu, dok ostatak dolazi iz prirode. Sam proizvod se može nekoliko puta upotrebiti, a odlaganje je jednostavno, kako navodi naš sagovornik, možete ga staviti u cveće, pošto je u pitanju hidrogel koji ima funkciju zadržavanja vode u saksiji. Budući da je biorazgradiv, nakon raspadanja može imati i svojstvo đubriva.
Tim ovog startapa odlučio je da usmeri optimizaciju proizvoda ka hvataču boja za veš, jer u toj oblasti nije bilo inovacija u poslednjih 30 godina, ali pored toga, uzevši u obzir da sam materijal ima veoma dobre apsorpcione moći hvatanja negativno naelektrisanih materijala, može da ima raznovrsnu primenu.
„Naša druga ideja jeste primena u tekstilnoj industriji, u procesu proizvodnje, kao filter za prečišćavanje otpadne vode. Ideja je da se postave filteri, kroz koje će otpadna voda prolaziti, ti filteri će hvatati zaostale boje i u reke će se ispuštati prečišćena voda“, govori Nedeljko o industrijskom potencijalu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tmurno obojena životna sredina
Kada se sagleda celokupni uticaj modne industrije, dolazi se do poražavajuće činjenice da je ona odgovorna za stvaranje 20 odsto otpadnih voda na globalnom nivou, dok je bojenje tekstila drugi najveći izvor zagađenja vode na svetu. Za ovaj proces se svake godine potroši količina vode koja bi napunila 2 miliona olimpijskih bazena, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.
„Na satelitskim snimcima Kine i Indije, koje su jedne od najvećih proizvođača tekstila, moguće je uočiti duge crvene i plave štrafte, koje zapravo predstavljaju zagađenje crvenom ili plavom bojom koje dolazi iz tekstilne industrije. Ove boje su opasne kada se nađu u slobodnom obliku. Mogu da izazovu kancer, određene iritacije kože i dodatne zdravstvene komplikacije’’, komentariše Nedeljko i dodaje:
„Mašina za veš koristi oko 70 litara vode po pranju, a starije mašine čak i do 150 litara, što znači da se nekoliko milijardi kubnih metara vode ispusti samo iz veš-mašina. Te mašine često ispuštaju i tekstilne boje, tako da sam problem zagađenja voda, bilo to kroz tekstilnu industriju ili kroz kućnu upotrebu, postoji.“
Aktuelni i budući planovi
„Trenutno završavamo program Climate KIC Akceleratora, fazu tri. Takođe, dobili smo i grant Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije i trenutno se bavimo optimizacijom samog materijala, kao bismo mogli da nastavimo razgovore sa kompanijama Clariant, Henkel, Werner & Mertz i da otvorimo razgovore sa drugim velikim kompanijama“, kaže naš sagovornik i dodaje da Dr. Knight ne vidi ove velike kompanije kao konkurenciju, već kao potencijalne saradnike.
Jedan od planova jeste i pokretanje proizvodnje u Srbiji, što je trebalo da se dogodi ove godine, ali je zbog pandemije plan odložen. Nedeljko se nada da će se proizvod naći na tržištu krajem sledeće godine, ali i da to zavisi od potencijalnih partnera, kao i formiranja cene ovog zelenog hvatača boja, koja ne bi trebalo da se znatno razlikuje od trenutne cene maramica.
Kako Univerzitet pomaže inovatorima da osnuju svoje kompanije?
„Pored kompanije Dr. Knight, vodim i Centar za transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu. Mi se bavimo identifikacijom, pravnom zaštitom i komercijalizacijom naučnoistraživačkog rada, tu smo kao osnovna podrška istraživačima koji imaju ideje, odnosno proizvode spremne za komercijalizaciju, ali kojima nedostaje dodatna edukacija iz preduzetništva,“ navodi Nedeljko i dodaje:
„Zaista smo se trudili da iskoristimo znanje stečeno u kreiranju startapa Dr. Knight, kroz istraživanje, dobijanje fondova i vođenje biznisa. Uobličili smo to u platformu koja drugima može da pomogne da dobiju osnovne informacije. Osmišljavanje i izradu platforme finansira Erasmus plus program, a bili su uključeni i META Group iz Italije, kao i Univerzitet u Liježu iz Belgije.“
Platforma Business Opportunity Support System je besplatna za upotrebu i ima dva glavna alata koja bi trebalo da pomognu kako istraživačima i studentima tako i svima ostalima koji imaju neku poslovnu priliku ili poslovnu ideju.
Dodatno, na platformi se nalazi i set edukativnih video-snimaka, koji daju osnovne odgovore na pitanja o pokretanju svog biznisa, od ideje do licence ili startapa.
Serijal tekstova o domaćim inovatorima koji rešavaju probleme u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine napisan je u saradnji sa kancelarijom Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.
