Mirjana Jovanović je programska direktorka u oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). S njom smo razgovarali o građanskom aktivizmu, ali i o načinima na koji svi zainteresovani pojedinci i organizacije mogu da doprinesu očuvanju našeg okruženja i klime.
Jedan od načina svakako predstavlja učešće u aktuelnim konkursima BOŠ-a, Mladih istraživača Srbije i Inženjera zaštite životne sredine. U sklopu programa „Snažno zeleno” organizatori pozivaju lokalne organizacije civilnog društva, kao i neformalne grupe aktivista i aktivistkinja, da pošalju svoje zelene projekte.
Ako smatrate da vaša organizacija ima dobru ideju za unapređenje života ljudi i očuvanje naše okoline, prijavite se do 31. januara. Odabrani projekti dobiće mentorsku i ekspertsku pomoć, kao i sredstva od maksimalno 1,8 miliona dinara.
Konkurs za neformalne grupe je stalno otvoren, te ukoliko vašim drugarima i vama, bilo kada, padne na pamet neka eko-zamisao kojom biste poboljšali prirodu i društvo, slobodno konkurišite. Podsećamo vas da bi u Berlinu upravo iz neformalne građanske inicijative mogla da se izrodi najveća zona bez automobila na svetu.
Deluje da građani Srbije postaju sve više zainteresovani za pitanja zaštite životne sredine. Kakav je vaš utisak?
Zaštita životne sredine jeste tema u fokusu, i globalno i u Srbiji. Posledice klimatskih promena uveliko osećamo dok nauka hitno poziva na nužno reagovanje na ovaj veliki izazov za čovečanstvo. Samim tim je i potreba ljudi da se u rešavanje ovog problema uključe – prirodna i očekivana.
U Srbiji građani neposredno osećaju probleme kako zbog klimatskih promena, u vidu suša i poplava, tako i zbog zagađenja vazduha, divljih deponija, nestajanja javnih zelenih prostora, dok neki ne ostvaruju čak ni osnovno pravo na pijaću vodu. Problemi su složeni, a rešenja nema bez udruživanja i aktivizma, pre svega, građana i građanki.
Šta građani i građanke Srbije konkretno mogu da učine povodom svoje zainteresovanosti i zabrinutosti zbog stanja u životnoj sredini?
Aktivizam je izvesno najkonstruktivniji način da se nezadovoljstvo stanjem životne sredine artikuliše, i da se stvari menjaju na bolje. Ipak, pojedincima i grupama potrebna je i adekvatna podrška kako bi svoje dobre zelene ideje uobličili i uspeli da ih realizuju.
Zato mi u okviru programa „Snažno zeleno” nudimo konkretnu pomoć i podršku: uz finansijsku podršku, tu je i ekspertska i mentorska podrška, kao i razvoj kapaciteta iz oblasti monitoringa javnih politika uz jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata. Sve to radimo u okviru našeg projekta „Zeleni inkubator” – osnažujemo i neformalne grupe građana da ostvare konkretne ekološke inicijative, ali i organizacije civilnog društva da svoje projekte uspešno iznesu i tako neposredno unaprede lokalne javne politike odnosno živote svojih sugrađana.
Kroz projekat „Zeleni inkubator” BOŠ sa partnerima daje građanima mogućnost da se aktivno uključe u rešavanje problema i pokrenu svoje inicijative. Recite nam nešto više o projektu – ko ima pravo da se prijavi i pod kojim uslovima?
U programu podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica „Snažno zeleno” zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama radimo na razvijanju i sprovođenju zelenih projektnih ideja koje će unaprediti kvalitet života u njihovoj zajednici. Sada, kada je otvoren Klaster 4 i Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, uloga lokalnih zajednica je naročito važna u zaštiti i unapređenju životne sredine i ovo je način da zajedno radimo na njenom jačanju.
Za podršku mogu da se prijave svi, kako neformalne grupe aktivista i aktivistkinja, tako i formalno registrovana udruženja. Poziv za neformalne grupe je stalno otvoren, i može se naći na sajtu naših partnera Mladih istraživača Srbije.
Poziv za formalno registrovana udruženja otvoren je do 31. januara do 15h, i zainteresovana udruženja mogu pronaći više informacija o pozivu na BOŠ-ovom sajtu. Ovogodišnja podrška za formalno registrovana udruženja iznosi ukupno 18 miliona dinara, i za nju mogu da se prijave lokalne organizacije civilnog društva koje su formalno registrovane kao udruženja, fondacije ili zadužbine, koje imaju godišnji promet manji od 50.000,00 EUR i trenutno nisu korisnik finansijske podrške iz drugih programa Evropske unije.
Važno je reći i da projekat „Zeleni inkubator” zajedno sprovode Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije i fondacije Fridrih Ebert.
Od inicijativa koje ste podržali kroz program „Snažno zeleno“ u prethodnim godinama, koje inicijative biste izdvojili kao značajne zbog rezultata koje su ostvarile u svojim zajednicama?
Program „Snažno zeleno” namenjen je organizacijama koje deluju u okviru oblasti kao što su upravljanje otpadom (naročito podstičemo ideje koje se bave cirkularnom ekonomijom), zaštita vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo. Ovo je treći po redu konkurs, a program „Snažno zeleno“ je do sada podržao preko 40 organizacija civilnog društva, koje su sprovele više od 30 projekata u skoro 20 zajednica širom Srbije!
Teško je izdvojiti pojedinačne inicijative, jer su sve različite i veoma važne za lokalne zajednice u kojima su se sprovodile. Jedan od sjajnih primera je saradnja sa Centrom za unapređenje životne sredine, zahvaljujući kojoj je u prvoj godini urađeno veliko istraživanje o životnom veku odeće u Srbiji koje je donelo važne podatke o našim potrošačkim navikama i njihovom uticaju na životnu sredinu, koji je ogroman u slučaju tekstilne industrije.
U saradnji sa Planinskim biciklističkim društvom Biciklo, u Loznici je kroz program „Snažno zeleno“ uspostavljen prvi servis javno dostupnih bicikala u Srbiji koji će unaprediti lokalni saobraćaj i smanjiti emisije ugljen-dioksida koje potiču od saobraćaja.
Organizacija Pro.Tok21, sa kojom smo sarađivalu u Smederevu u prvoj godini, izradila je aplikaciju koja gradu Smederevu može da pomogne da locira i sanira divlje deponije i unapredi upravljanje otpadom. U Beogradu smo sarađivali sa udruženjem Ekonaut na promociji urbanih baštenskih zajednica kao odgovora na klimatske izazove i načina za održivo korišćenje gradskog prostora. Sa Društvom mladih istraživača Bora smo radili od radili na boljem obaveštavanju građana o zagađenju vazduha i građanima pružali podršku da učestvuju u odlukama o načinima rešavanja ovog za Bor vrlo velikog problema.
Organizacija Porečje iz Vučja kod Leskovca prepoznaje ulogu neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina i zagovora njihovo uključivanje u Lokalni plan upravljanja otpadom. Budući da većinu sakupljača otpada u Leskovcu i okolnim mestima čine pripadnici romske nacionalne manjine, ovaj projekat ima i naglašenu socio-ekonomsku komponentu po čemu se izdvaja od drugih.
Primera je još mnogo, a pozivam sve zainteresovane organizacije da se prijave i pridruže se grupi od preko 40 organizacija koje su dobile podršku kroz program „Snažno zeleno“.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Da li ste optimistični povodom budućnosti odnosno da li ćemo se izboriti za zdravu životnu sredinu u Srbiji?
Pomenuli smo otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, i to je veliki je zadatak za Srbiju na putu ka rešavanju problema zaštite životne sredine. Ovaj kompleksan proces ne može dati rezultate ukoliko se svi mi ne uključimo. Dug put je tek pred nama i svaka promena, mala ili velika, na bolje se računa. Za promene su udruživanje i zajednička akcija svakako jedan od najboljih načina. Ohrabrujemo vas da više informacija o konkursu pronađete na BOŠ-ovom sajtu, kao i na sajtu Koalicije 27, gde možete saznati najnovije informacije u vezi sa borbom civilnog društva u Srbiji za zdravu životu sredinu.
Prijave za program su otvorene do 31. januara
Ako smatrate da vaša organizacija ima dobru ideju za unapređenje života ljudi i očuvanje naše okoline, prijavite se do 31. januara. Odabrani projekti dobiće mentorsku i ekspertsku pomoć, kao i sredstva od maksimalno 1,8 miliona dinara.
Konkurs za neformalne grupe je stalno otvoren, te ukoliko vašim drugarima i vama, bilo kada, padne na pamet neka eko-zamisao kojom biste poboljšali prirodu i društvo, slobodno konkurišite. Podsećamo vas da bi u Berlinu upravo iz neformalne građanske inicijative mogla da se izrodi najveća zona bez automobila na svetu.