Novi izveštaj jedne od najvećih svetskih konsultantskih kuća, Boston Consulting Group (BCG), otkriva da zamena životinjskih proteina poput mesa, jaja i mleka vegetarijanskim i veganskim namirnicama ima ogroman potencijal u borbi protiv klimatskih promena, kao i da se transformacija ishrane već odigrava.
Potrošači se sve više odlučuju za kupovinu alternativnih proteina na bazi biljaka, ali i onih nastalih fermentacijom ili u laboratoriji. Analitičari prognoziraju da će, ukoliko se aktuelni trend rasta nastavi, njihov udeo u ukupnoj konzumaciji proteinskih namirnica povećati na 11% do 2035. sa sadašnjih 2%, dok bi uz određenu pomoć tehnologije, investitora i donosilaca odluka mogao da ide i do 22% u istom vremenskom periodu. To su dobre vesti za zauzdavanje globalnog zagrevanja.
Procenjuje se da oko četvrtine gasova sa efektom staklene bašte trenutno dolazi iz prehrambenog sistema – najveći uzročnik tome jeste uzgajanje životinja sa udelom od 15% u svetskim emisijama što je otprilike ekvivalentno sektoru saobraćaja.
Ukoliko se ostvare osnovne projekcije konsultantske kuće BCG i udeo alternativnih proteina se poveća na 11%, to bi prouzrokovalo smanjenje emisija od 850 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2-e) do kraja decenije. To je jednak učinak koji bi imala dekarbonizacija čak 95% avio-saobraćaja. Napredak će biti još brži u slučaju da se izume još kvalitetnije alternative i da se omasovi njihova proizvodnja, kao i da se regulatornim okvirom olakša njihov marketing i prodaja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Autori izveštaja procenili su da ulaganje određene količine sredstava u alternativne proteine može dati znatno veći doprinos klimatskoj akciji nego jednaka investicija u karbonski intenzivne sektore kao što su transport i građevinarstvo.
Svaki dolar namenjen unapređenju i povećanju proizvodnje alternativa za mesne i mlečne proizvode rezultuje sedam puta većim smanjenjem štetnih emisija od zelenih zgrada i čak jedanaest puta većim od automobila sa nultim emisijama.
Ovo nastaje kao rezultat ogromne razlike u količini ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte pri pravljenju konvencionalnih proizvoda od životinjskog mesa i mleka u odnosu na gajenje biljaka. Npr. sto grama tofua, napravljenog od soje, ima i do 30 puta niži karbonski otisak od govedine iste gramaže.
Takođe, ako pojedete samo jednu porciju špageta bolonjeze sa biljnim mesom umesto onih napravljenih po tradicionalnoj recepturi, sprečićete emisije gasova sa efektom staklene bašte ekvivalentne onima koje novi automobil ispusti pri vožnji od 10 kilometara, kako se navodi u izveštaju.
Prognozira se da će zamena životinjskih proteina pokrenuti dublju revoluciju sektora proizvodnje hrane – proteini dobijeni iz alternativnih izvora smanjiće potrebu za praksama kao što su klanje životinja i pakovanje mesa. Ovo će pomoći stvaranju održivijeg prehrambenog sistema.
A da li su kupci spremni da učestvuju u ovom poduhvatu? BCG je anketirao 3.700 osoba iz Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Nemačke, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Blizu trećine ispitanika bi se prebacilo na alternativne izvore proteina ako oni imaju pozitivan efekat na klimu. Ipak, oni očekuju da njihova cena bude jednaka ceni onih artikala koje treba da zamene.
Naučnici navode da je izbegavanje mesnih i mlečnih proizvoda najbolji način da pojedinac smanji svoj uticaj na životnu sredinu. Njihova proizvodnja zauzima 83% poljoprivrednog zemljišta iako obezbeđuju tek 37% proteina i 18% kalorija koje jedemo. Promena ljudske ishrane ka alternativama, među kojima su i biljke, značila bi manje raskrčenih šuma za pašnjake i uzgoj stoke, kao i niže emisija metana, izuzetno potentnog gasa sa efektom staklene bašte koji oslobađaju goveda i ovce.
Međutim, ne treba da izgubimo iz vida da rešavanje klimatske krize i drugih ekoloških izazova zahteva združene napore svih sektora.
