Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane „kupac-proizvođač“ (prosumer) električne energije, 45% je zainteresovano za subvencije države, dok više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine i Klime101 o stanju, potrebama i stavovima građana naše zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Međutim iako je interesovanje veliko, trenutno stanje na terenu je dosta drugačije nego što bi građani voleli.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8% domaćinstava, i to najviše solarnu energiju (3,2%), dok geotermalnu energiju koristi samo 0,6% ispitanika.
Kako se greje Srbija?
Naši ispitanici najčešće koriste dve vrste grejanja: sopstveno etažno grejanje (32,5%) i daljinsko grejanje putem toplana (31,7%). Znatno manja od navedenih, treća po učestalosti vrsta grejanja su električni uređaji (15,7%).
Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja, o čemu govori podatak da je skoro 10% ispitanika zaokružilo tu stavku. Štednjaci na čvrsta goriva su skoro pet puta su više zastupljeni na selu nego u gradu.
Preostale vrste grejanja beleže višestruko manje procente. Daljinsko grajanje po potrošnji putem toplana koristi 3,8% ispitanika, klima-uređaje 3,6%, a toplotne pumpe 2,6% ispitanika.
Kada izuzmemo građane koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje najviše koristimo za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5%) i drvo (29,3%). Slede gas (12,9%), drvna biomasa (12,3%) i ugalj (3,4%), dok samo 0,6% domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, dok tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta. Ugalj kao energent za grejanje znatno je prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, i to najviše u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Drva za ogrev kao energent za grejanje preovlađuju na selu (48,9%), dok se u gradu koriste kod 21,2% ispitanika. Kod 15,6% ispitanika iz gradskih naselja gas je dominantan energent za grejanje, dok je to na selu znatno manje. Najzad, drvnu biomasu koristi svaki peti ispitanik na selu, dok to u gradu iznosi 9,1%.
Nedostatak novca kao prepreka boljoj energetskoj efikasnosti srpskih domaćinstava
U prethodnih deset godina više od polovine ispitanika (58,3%) je ulagalo napor da podigne nivo energetske efikasnosti svog domaćinstva. Najčešće izvođeni radovi su zamena prozora (68,7%), zamena spoljnih vrata (41,7%), termička izolaciju zidova (42,9%) i termička izolacija fasade (40,9%).
Preko 50% ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti. Među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5%, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2%. Problem nedostatka novca je izraženiji kod ispitanika koji žive u ruralnim područjima (55,3%).
Zamena prozora (38,9%), termička izolacija fasade (31,3%) i termička izolacija zidova (28,2%) trenutno su najvažnije potrebe ispitanika u cilju poboljšanja energetske efikasnosti stambenih jedinica u kojima žive.
Skoro petina ispitanika nije informisana da će država davati subvencije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih jedinica. S druge strane, natpolovičan broj ispitanika ujedno je informisan i zainteresovan za takvu mogućnost. Najzad, nešto više od četvrtine ispitanika, premda su upoznati, nisu zainteresovani da dobiju subvenciju.
Više od 90% ispitanika smatra klimatske promene najvećim globalnim izazovom
Da su klimatske promene najveći globalni izazov i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alatke u borbi protiv klimatskih promena smatra više od 90% ispitanika. Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive.
Naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje više od 5% ispitanika, i zanimljivo je da je među muškarcima (7,6%) dvostruko veći procenat onih koji ne veruju naučnim podacima nego među ženama (3,6%).
Samo 20% ispitanika misli da je vazduh oduvek bio zagađen. S ovim stavom se u potpunosti (54,2%) ili delimično (21,2%) ne slaže skoro tri četvrtine ispitanika.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U svetlu skorašnjeg izveštaja da 99,99% naučne zajednice smatra da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok klimatskih promena, interesantno je pomenuti da je isti stav u sklopu našeg istraživanja zauzelo 93% ispitanika.
Više od tri četvrtine u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena i smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama.
Zagađenje vazduha (67,1%), porast temperature (58,3%), ekstremni vremenski uslovi (43,8%) i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42,1%) su četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena u Srbiji prema mišljenju ispitanika.
Građani (57,7%) su samosvesni i prepoznaju sopstvenu odgovornost, dok takođe smatraju da Vlada RS (74,8%), Ministarstvo zaštite životne sredine (44,8%) i kompanije (44,65%) imaju najveću odgovornost u borbi protvi klimatskih promena.
Istraživanje jasno pokazuje da postoji velika zainteresovanost građana da unaprede energetsku efikasnost svojih domaćinstava, da se uključe u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, kao i da imaju visoku svest o ozbiljnosti izazova klimatskih promena. Pored toga, uočljivo je da je potrebna snažnija podrška države u finansiranju mera energetske efikasnosti i uvođenja obnovljivih izvora energije, bolje informisanje o državnim subvencijama u ovim oblastima, kao i obrazovanje građana o posledicama izmenjene klime i njihovoj ulozi u aktivnostima ublažavanja klimatskih promena.
Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2021. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije. Kompletno istraživanje možete preuzeti OVDE.
Projekat „Energija promene” sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101, u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.
