Foto: Pexels
Na dvadeset osmom Klimatskom samitu (COP28), održanom u decembru prošle godine u Dubaiju, postignut je dogovor koji mnogi opisuju kao „istorijski”: preko 120 zemalja, među kojima je i Srbija, obećale su da će do kraja decenije utrostručiti globalne kapacitete obnovljivih izvora.
Od tog svečanog trenutka za borbu protiv klimatskih promena prošlo je skoro godinu dana – i već možemo da napravimo prvi presek napretka: da li su vlade jednako odlučne u energetskoj tranziciji kao onomad kada su obećale utrostručenje obnovljivih izvora? Tačnije, da li su u proteklih dvanaest meseci povećale svoje nacionalne ciljeve u skladu sa tim obećanjem?
Po svemu sudeći, nažalost nisu, otkriva novi izveštaj istraživačkog centra Ember.
U skladu sa dogovorom iz Dubaija, svet do 2030. treba da raspolaže sa najmanje 11.000 gigavata obnovljivih izvora, što je oko tri puta više nego 2022. kada su kapaciteti iznosili 3.379 gigavata.
Međutim, ako se uzmu u obzir nacionalni planovi, države su spremne samo na dupliranje kapaciteta i od prošlogodišnjeg Klimatskog samita do danas kolektivno nisu napravile značajan pomak.
Naime, gledajući aktuelne ciljeve iz ukupno 96 zemalja i jednog regiona, ukupni svetski kapaciteti obnovljivih izvora mogli bi da se uvećaju na 7.242 gigavata do kraja decenije, navodi Ember. To je za samo četiri gigavata više u odnosu na ciljeve sa kraja 2023, a koji su koji su iznosili 7.238 gigavata.
Ali i dalje od toga… To je samo dva puta više u poređenju sa stanjem obnovljivih izvora iz 2022, kao i daleko ispod cilja o njihovom utrostručenju na 11.000 gigavata. Jaz iznosi 3.758 gigavata.
Sa druge strane, tržišna situacija i isplativost zelenih projekata proizvodi skroz drugačiju sliku nego sami nacionalni planovi, i to pre svega kada je reč o solaru: tokom ove godine očekuje se 593 gigavata novih solarnih elektrana, a do 2030. predviđa se porast solara na 6.640 gigavata.
Samim tim, mogućnosti tržišta znatno prevazilaze ciljeve država, a koji po pitanju solara iznose svega 3.011 gigavata do kraja decenije. Štaviše, ukoliko se ostvare, tržišne projekcije veće su i od onoga što je, na polju solarne energije, neophodno za ostvarenje globalnih ciljeva o utrostručenju obnovljivih izvora (6.101 gigavat).
„Godinu za godinom, rast obnovljivih izvora nastavlja da nadmašuje očekivanja”, naglasila je dr Katje Altijeri, analitičarka iz Embera. „Cene su u padu, tržišta rastu i unapređuje se tehnološka efikasnost. Ono što nedostaje su visoke ambicije i poverenje zemalja – nacionalni ciljevi su zastareli i treba da budu ažurirani u skladu sa tim što je utrostručenje sada dostižno.”
U trideset jednoj od ukupno 55 analiziranih zemalja, nedavno i prognozirano širenje solara pokazuje da postoji i više nego dovoljno solarnih kapaciteta da se ostvare ciljevi do 2030, stoji u izveštaju.
„Prema tome, ciljevi mogu da se povećaju kako bi odražavali brži rast tržišta solara”, pišu autori.
Kada je reč o vetroparkovima i baterijskim skladištima energije, ove tehnologije trenutno, i prema nacionalnim ciljevima i prema prognozama industrije, zaostaju na putu ka utrostručenju kapaciteta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Između dva Klimatska samita, onog u Dubaiju i ovogodišnjeg u Bakuu, među zemljama beleži se veoma ograničen progres u održanju obećanja da će obnovljivih izvora na kraju decenije biti tri puta više. I to uprkos tome što tržište vodi sopstvenu „politiku”, daleko povoljniju za smanjenje štetnih emisija.
Možda bi političke lidere i donosioce odluka valjalo podsetiti: cilj o utrostručenju obnovljivih izvora nije proizvoljna brojka oko koje su se tek tako usaglasili. Naprotiv… Kako su ocenile Međunarodna agencija za energetiku (IEA) i Međunarodna agencija za obnovljive izvore (IRENA), to je optimalni put za zauzdavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C i posledično za sprečavanje katastrofalne štete od budućih klimatskih promena.
