Republika Srbija nekoliko poslednjih godina privlači pažnju svetske javnosti zahvaljujući lošem kvalitetu vazduha koji je višedecenijski problem ove države. Svetski lideri su mnogo puta uputili oštre kritike srpskim kolegama, zabrinuti uticajem zagađenog vazduha na ovu i susedne zemlje. Međunarodna i nacionalna naučna zajednica i aktivisti svakodnevno pozivaju srpsku vlast na veću odgovornost, tražeći da se novac poreskih obveznika kao i donacije i međunarodna pomoć investiraju u projekte koji će pomoći da Republika Srbija prodiše.
Značajan preokret na svetskoj sceni dogodio se prethodne nedelje kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila dugo očekivane nove smernice za kvalitet vazduha sa nižim vrednostima za nekoliko zagađujućih materija u odnosu na smernice iz 2005. godine. Svetska zdravstvena organizacija je znatno pooštrila svoje kriterijume pa je sada preporučena prosečna godišnja vrednost suspendovanih čestica PM2.5 duplo niža nego ranije i iznosi 5 µg/m³, dok su u slučaju azot-dioksida preporučene vrijednosti smanjene četiri puta i sada su 10 µg/m³.
U Evropi zagađenje vazduha uzrokuje preko 400.000 prevremenih smrti godišnje, dok se procenjuje da u Republici Srbiji oko 10.600 ljudi izgubilo život u 2019. godini usled prekomernog zagađenja ambijentalnog (spoljašnjeg) vazduha suspendovanim česticama (PM). U poređenju sa novim nižim vrednostima zagađujućih materija, Republika Srbija ima zadatak da granične vrednosti uskladi sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Podsećamo da u Republici Srbiji dozvoljene granične vrednosti parametara za zaštitu zdravlja ljudi nisu u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i da po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha iznose 25 µg/m³ za suspendovane čestice PM2.5 i 40 µg/m³ za azot-dioksid (NO2).
Prema zvaničnim podacima vazduh je prekomerno zagađen u većini velikih gradova u Srbiji
Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da su građani mnogih mesta širom države bili izloženi lošem kvalitetu vazduha. Iako se u izveštaju ocenjuje da je vazduh tokom 2020. godine u nekim gradovima Republike Srbije bio prve kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, podaci ukazuju da su se mnogi gradovi ipak našli u trećoj kategoriji – prekomerno zagađen vazduh. U većini slučajeva građani su bili izloženi lošem kvalitetu vazduha usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) i sumpor dioksida (SO2).
Posmatrajući trend kvaliteta vazduha po zonama, aglomeracijama i gradovima, u periodu 2016 – 2020. godine, podaci pokazuju da je vazduh bio najlošijeg kvaliteta u 2020. godini što je mnoge gradove smestilo u treću kategoriju gdje je zabeležen prekomerno zagađen vazduh. Prema oceni kvaliteta vazduha u navedenom periodu Beograd, Valjevo, Subotica i Užice su svih 5 godina bili u trećoj kategoriji. U 2020. godini, prema oceni kvaliteta vazduha, u trećoj kategoriji se našlo čak 15 gradova, pa je tako vazduh bio prekomerno zagađen u Beogradu, Boru, Valjevu, Zaječaru, Zrenjaninu, Kosjeriću, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Popovcu, Smederevu, Subotici i Užicu.
Trebalo bi napomenuti i da je poslednjih godina unapređeno merenje kvaliteta vazduha, tako da ovi podaci ne oslikavaju nužno drugačije stanje u odnosu na prethodnih nekoliko godina, već sada i zvanični podaci potvrđuju ono što je građanima već neko vreme poznato, a to je da je vazduh u urbanim sredinama prekomerno zagađen. Istovremeno za mnoge gradove još uvek nam nedostaju podaci o kvalitetu vazduha.
Analizirajući podatke o koncentracijama zagađujućih materija koje su imale najveći uticaj na zdravlje stanovništva u 2020. godini, od svih mernih mesta na teritoriji Republike Srbije, prva mesta na lestvici pripadaju Boru gde je zabeležena maksimalna dnevna vrednost sumpor dioksida (SO2) od 1273 µg/m³ i 154 dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti, Smederevu gde je izmerena maksimalna dnevna vrednost azot-dioksida (NO2) od 221 µg/m³ i 160 dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti i Nišu gde je maksimalna dnevna vrednost čađi iznosila 328 µg/m³ i 115 dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti.
Odakle dolazi zagađenje?
U Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu daje pregled za udeo ukupnih nacionalnih emisija iz 12 identifikovanih sektora.
Najveći doprinos ukupnim emisijama oksida sumpora (SOx) daje sektor proizvodnje električne i toplotne energije 92%, zatim 5% sektor industrije, 2% toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje, i manje od 1% pripada ostalim izvorima. Za zagađenje azotnim oksidima (NOx) najzaslužniji je sektor proizvodnje električne i toplotne energije čiji udeo iznosi 54%, potom 19% drumski saobrćaj, 10% sektor industrije, 6% poljoprivreda bez stočarstva, 5% toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje, 4% vandrumski saobraćaj, i 2% ostali izvori. Najveći zagađivači suspendovanim česticama PM10 su toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje sa 54%, nakon toga sledi poljoprivreda bez stočarstva sa 19%, sektor industrije sa 12%, drumski saobraćaj sa 9%, drugi izvori sa 5% i proizvodnja električne i toplotne energije sa 4%. Za ukupne emisije suspendovanih čestica PM2.5 najdogovornije su toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje čiji je udeo 67%, zatim ih slede poljoprivreda bez stočarstva 14%, sektor industrije 7%, drumski saobraćaj 5%, ostali izvori 5% i 2% proizvodnja električne i toplotne energije.
Izveštaj takođe potvrđuje da su suspendovane čestice (PM2.5 i PM10) najrasprostranjenije zagađujuće materije i najčešći uzrok prekomernom zagađenu vazduha na teritoriji Republike Srbije. Od ukupno 23 odabrane merne stanice, u 2020. godini na 21 je zabeleženo prekoračenje srednje godišnje vrednosti (40 µg/m³) suspendovanih čestica PM10. Analizom su obuhvaćeni podaci o srednjim godišnjim vrednostima sa posebnim osvrtom na ukupan broj dana sa prekoračenjima dozvoljenih vrednosti. Takođe, na istim odabranim mernim stanicama zabeleženo je značajno povećanje koncentracije suspendovanih čestica PM10 tokom hladne sezone (januar-mart; oktobar-decembar) u odnosu na toplu sezonu (april-septembar), imajući u vidu da su na nekim mernim stanicama koncentracije bile uvećane za dva ili tri puta tokom hladne sezone.
Najveću štetu zdravlju čini čestično zagađenje, koje pratimo tako što merimo koncentraciju sitnih PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu.
Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2.5 je 2,5 mikrometara ili manje. Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Razlika između primarnih i sekundarnih PM čestica
Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu pokazuje da termoelektrane na ugalj ne daju značajan doprinos ukupnom zagađenju suspendovanim česticama (PM2.5 i PM10) dok naučna zajednica ukazuje na suprotno. Mnoge naučne studije pokazuju da suspendovane čestice (PM) imaju nesporno loš uticaj na javno zdravlje, životnu sredinu ekonomiju ove zemlje. Suspendovane čestice (PM) su složena mešavina malih čestica i kapljica tečnosti koje su suspendovane u atmosferi i mogu se emitovati direktno kao primarne PM ili formirati kroz raspodelu polu-isparljivih proizvoda od gasa na čestice kao sekundarne PM.
Sastojci PM uključuju sulfate, nitrate, ugljenik, amonijum, jone vodonika, lipopolisaharide (LPS), metale i vodu, a većina sulfata i nitrata nastaje oksidacijom gasova prekursora sumpor dioksida (SO2) i azotnih oksida (NOx). Stoga je glavni izvor aerosola suspendovanih čestica u gradovima sekundarna formacija iz produkata sagorevanja uglja i/ili biomase. Sa druge strane, Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020. godinu potvrđuje da je sektor proizvodnje električne i toplotne energije dominantni zagađivač oksidima sumpora i azota.
Termoelektrane kao veliki zagađivači
Emisije sumpor dioksida (SO2) iz TE Kostolac i Nikola Tesla porasle su u poslednjoj deceniji, dok su se emisije suspendovanih čestica (PM) prepolovile. Čak i uz smanjenje zagađenja suspendovanim česticama iz ove dve termoelektrane, u vazduh se ispuštaju ogromne količine sumpor dioksida (SO2) i suspendovanih čestica (PM), 35 i 14 puta više od emisija prosečnih termoelektrana u Evropskoj uniji. Zagađenje koje dolazi iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac izaziva 1940 prevremenih smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji, na Zapadnom Balkanu i šire, 4000 slučajeva bronhitisa kod dece, 1000 slučajeva bronhitisa kod odraslih, 1500 bolničkih hospitalizacija zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, i godišnje zdravstvene troškove u visini do 4,4 milijarde EUR.
Najveći problem Republike Srbije je enormna potrošnja fosilnih goriva koja vodi ka prisustvu visokih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, a koje ostavljaju posledice po zdravlje građana, životnu sredinu i ekonomiju. Uz tehničku pomoć Evropske unije, u procesu je izrada nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom što, za sada, predstavlja najveći strateški potez ove države u pravcu rešavanja problema prekomernog zagađenja vazduha. Usvajanje ovog Programa u Narodnoj skupštini Republike Srbije se očekuje sledeće godine kada bi trebalo početi i sprovođenje akcionog plana što bi trebalo označiti početak ambicioznijeg liderstva sprske vlasti ka zdravijoj i održivoj budućnosti ove zemlje.
