Foto: Flickr / Jim
Kalendarski, leto nam je zvanično stiglo juče, 20. juna. Bio je to najduži dan u godini koji je trajao čitavih 15 sati i 35 minuta. A zajedno sa letom, a negde čak i u osvit juna, u Srbiju su stigle i paklene vrućine…
Dan ranije, za skoro čitav jedan stepen Celzijusa, oboren je rekord za maksimalnu dnevnu temperaturu u Beogradu za ovaj datum: 2013. bilo je izmereno tada rekordnih 34,9 °C. Međutim, ove srede bilo je 35,8 °C, pokazuju podaci sa sajta Weather and Climate koji pruža uvid u istorijska i aktuelna merenja širom sveta od 1920. do danas.
Istog dana u Novom Sadu registrovano je 36,4 °C, što je takođe novi dnevni rekord. Jug zemlje, tačnije Niš, bio je neznatno topliji (36,5 °C), ali to je i dalje daleko ispod rekordnih 39,5 °C, izmerenih davnog 19. juna 1952.
„Ako bismo gledali definiciju toplotnog talasa po kojoj bi trebalo da imamo niz od najmanje pet dana sa temperaturama znatno iznad proseka za određeni period godine, ovo bi bio zaista prvi toplotni talas ove godine u Beogradu i na području severne i zapadne Srbije”, kaže za portal Klima101 Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ).
„Međutim, na jugu i na istoku naše zemlje je nešto drugačija situacija”, dodaje on, „s obzirom na to da se tamo u kontinuitetu dešavaju tropski dani sa temperaturama preko 30 stepeni još od početka meseca sa kratkotrajnom pauzom 14. juna. U južnom i istočnom delu Srbije dosadašnje junske srednje maksimalne temperature kreću se u rasponu od 30 do 31,2 Celzijusa.”
Kako navodi Sovilj, u prvih dvadeset dana juna u nižim predelima zabeleženo je između osam (Požega, Palić, Sremska Mitrovica) i trinaest tropskih dana (Negotin, Zaječar, Leskovac). Kako nas i u narednim danima očekuju visoke temperature, prognozira se da će do kraja meseca, u većini nižih predela, biti između petnaest i dvadeset tropskih dana.
„Ova brojka ne samo da je duplo veća nego u drugoj polovini dvadesetog veka kada se na mesečnom nivou dešavalo između pet i deset tropskih dana”, ističe naš sagovornik, „već je velika i za toplije mesece, jul i avgust.”
Tokom čitavog meteorološkog leta (jun, jul i avgust), prema ranijim proračunima RHMZ-a, moglo bi da bude između 35 i 60 tropskih dana.
Vrućine ne popuštaju ni nakon što sunce zađe pa dolazi do pojave tropskih noći tokom kojih živa u termometru ne pada ispod dvadesetog podeljka na Celzijusovoj skali. To onemogućava miran san i regeneraciju organizma.
Primera radi, kako otkrivaju RHMZ-ovi podaci, u Beogradu, tačnije na Vračaru, zaključno sa 20. junom, registrovano je sedam tropskih noći tako da bi u tom kraju grada do kraja meseca njihov broj mogao da se uveća i do deset.
Frustrirani vrućinama, ljudi se na društvenim mrežama masovno žale na vreme: jedna Beograđanka podelila je snimak kako joj štikla upada u trotoar (kojem očito takođe ne prija ovako ekstremna toplota), a na TikToku je osvanuo i video kako Nišlije prže jaja na suncu.
Slobodan Sovilj, Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ)
Ako mislite da su ovakvi uslovi ipak „normalni” za jedno leto, ono je tek počelo, a usled klimatskih promena, izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva, vrelije je nego u prošlosti.
„Ako pogledamo referentni period između 1961. i 1990. godine, srednje maksimalne dnevne temperature u Beogradu, merno mesto Vračar, bile su od 23 do 26 stepeni”, otkriva Slobodan Sovilj iz RHMZ-a.
Dakle, aktuelne vrućine podigle su živu u termometru i preko 10 °C u odnosu na ono što je u našem glavnom gradu nekada važilo za uobičajene maksimume.
„Citiraću profesora Vladimira Đurđevića, koji je preko nekoliko dana u jednom gostovanju rekao, da bismo mi – u slučaju da nam se vrate leta od pre tridesetak godina – pomislili da je nastupilo ledeno doba. U svetlu sveukupnog porasta temperature, ne samo da se navikavamo na sve toplija leta nego na sve toplija godišnja doba.”
Dobar indikator ovog trenda je i poslednji sezonski bilten RHMZ-a koji pokazuje da je proleće 2024. bilo najtoplije u istoriji merenja kod nas, sa prosečnom temperaturom od 13,4 °C, što je za 2,3 °C više od normale.
Prema rečima našeg sagovornika, možemo očekivati da će se i jun plasirati u vrhu najtoplijih.
Vrhunac toplotnog talasa predviđa se za petak i subotu, 21. i 22. jun sa temperaturama i do 36-38 °C, a lokalno i do 40.
„Zamućenost atmosfere usled povećane koncentracije čestica peska iz Sahare može usloviti da maksimalna temperatura u pojedinim mestima bude jedan do dva stepena niža od prognozirane”, objašnjava Slobodan Sovilj, „ali u svakom slučaju očekuje se da budu oboreni brojni datumski maksimumi temperature.”
Mada je mala verovatnoća da će u Beogradu pasti istorijski junski rekord, izmeren 24. juna 2021. (38,7 °С), moramo imati na umu da temperature koje se trenutno mere i te kako izlaze iz nekadašnjih okvira.
„Samo približavanje rekordnim vrednostima svedoči o tome koliko je atipičan toplotni talas ovakve snage na početku druge polovine juna, odnosno na samom početku kalendarskog leta”, konstatuje Sovilj.
Posle vikenda sledi „zahlađenje”, temperature će pasti za 3 do 6 °С.
Ali da li to uopšte može da se nazove zahlađenjem s obzirom na to da će se i dalje biti nadprosečno toplo?
Tokom većeg dela naredne nedelje (23-30. jun) dnevni maksimumi kretaće se u intervalu od 30 do 35 °C, a mestimično su mogući i pljuskovi sa grmljavinom. Ipak, junska količina padavina verovatno će ostati ispod proseka, a takav trend deficita padavina nastaviće se i tokom jula.
Prema preliminarnim podacima, ovog meteorološkog leta (jun-jul-avgust) moglo bi da padne 20-30% manje kiše nego inače.
Ali kako upozorava Slobodan Sovilj iz RHMZ-a, nije stvar samo u tome da je vreme toplo i sušno, nego treba da uzmemo u obzir da to dovodi do većih opasnosti od šumskih požara, ugrožavanja javnog zdravlja i negativnih uticaja na poljoprivredu.
„Ovaj jun mogao bi da bude samo najava toplije budućnosti”, zaključuje on.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Od predindustrijskog doba (1850-1900), Srbija se u proseku zagrejala za oko 1,8 °C, što je za 50% više u odnosu na planetu u celini koja je toplija za 1,2 °C.
A u izostanku ambiciozne borbe protiv klimatskih promena, stanje će se sigurno pogoršati u decenijama pred nama.
