Za razliku od severne Zemljine polulopte, tokom avgusta i septembra na južnoj završava zima i počinje proleće. U to doba godine, temperature su u Južnoj Americi nešto niže.
Ali u svetlu klimatskih promena, realnost je u periodu za nama bila nešto drugačija.
Milioni ljudi na južnoameričkom kontinentu pretrpeli u protekla dva meseca smrtonosne vrućine koje su tipičnije za leto. A kako su proračunali naučnici iz grupe Svetska vremenska atribucija, ovako užarena zima bila je najmanje 100 puta verovatnija zbog zagrevanja planete.
Međutim, uticaj porasta temperature tokom ove specifične epizode ekstremne toplote seže i dalje od toga: događaj je bio za 1,4-4,3 °C topliji nego što bi se to desilo u odsustvu sagorevanja fosilnih goriva, navode autori studije atribucije izrađene u kratkom roku.
U Brazilu, Boliviji, Paragvaju i Argentini živa u termometru išla je preko tridesetog, ali i četrdesetog podeljka. Vrućine su nanele znatnu štetu na plantažama kafe i odnele najmanje četiri ljudska života.
„Zabrinjavajuće, temperature preko 40 °C u proleće postaju uobičajene u mnogim delovima sveta”, izjavio je Ajzedin Pinto sa Kraljevskog meteorološkog instituta iz Holandije.
„Ovo je stvarnost naše klime koja se ubrzano zagreva. Svake godine doživljavamo sve opasnije i opasnije tople dane.”
Iako je moguće da je prirodni fenomen El Ninjo doprineo vremenskim uslovima, njegov udeo u ekstremnoj toploti je veoma mali u poređenju sa klimatskim promenama, navode istraživači.
U današnjoj klimi, za oko 1,2 °C toplijoj nego u predindustrijsko doba, uzavrela ovogodišnja situacija u Južnoj Americi mogla bi da se javi jednom u 30 godina.
Ali, pri globalnom zagrevanju od 2 °C, stanje bi moglo da bude još dramatičnije: očekuje se da naleti ekstremne toplote budu još pet puta verovatniji nego danas, kao i za 1,1-1,6 °C intenzivniji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Južna Amerika samo je deo šire globalne slike koja je jednako alarmirajuća: svet je doživeo najtoplije leto u istoriji merenja, praćeno najtoplijim septembrom koji je do sada imao najveću zabeleženu temperaturnu anomaliju. Naime, srednja septembarska temperatura bila je za čak 1,75 °C viša u odnosu na prosečan „preindustrijski” septembar.
Ova godina bi, posledično, mogla da bude najtoplija otkako se vodi evidencija, upozorila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
