Služba za klimatske promene: 2023. je na putu da postane najtoplija godina u istoriji merenja

Da li trenutno proživljavamo najtopliju godinu u istoriji merenja? Služba za klimatske promene Kopernikus kaže da je to veoma moguće

06/10/2023 autorka: Jelena Kozbašić
0

Živimo u godini koju obeležavaju rekordne vrućine širom sveta. Nakon najtoplijeg leta otkako se vodi evidencija, usledio je najtopliji septembar do sada.

Posledično, upravo bi ova 2023. mogla da obori rekord za najtopliju godinu koji trenutno drži 2016, upozorila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

Svet je u periodu od juna do avgusta bio za oko 1,5 °C topliji nego u predindustrijsko doba, dok je mesec za nama bio još žešći: za čak 1,75 °C topliji od prosečnog septembra u periodu od 1850. do 1900.

Prosečna septembarska temperatura na globalnom nivou iznosila je 16,38 °C što je za čak 0,5 °C više nego tokom prethodnog najtoplijeg septembra (2020).

„Ovaj ekstremni mesec gurnuo je 2023. ka upitnoj časti prvog mesta – na put da bude najtoplija godina i za oko 1,4 °C iznad predindustrijskih prosečnih temperatura”, poručila je Samanta Berges, zamenica direktora u Kopernikusu.

„Dva meseca pred 28. Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, osećaj hitnosti ambiciozne klimatske akcije nikada nije bio kritičniji”, kazala je ona.

Prosečne dnevne temperature na planeti od 1. januara 1940. do 30. septembra 2023. (izvor: Služba za klimatske promene Kopernikus/ECMWF)
Septembar u Srbiji

* Septembar je bio treći najtopliji septembar u Srbiji u poslednje 72 godine, odmah iza septembra 1994. i 2011.
* Na Paliću, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Loznici i Sremskoj Mitrovici je najtopliji od početka merenja na tim stanicama.
* Na većini stanica plasirao se u prvih 10 najtoplijih, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Planeta je u prvih devet meseci ove godine bila za 0,52 °C zagrejanija od proseka, i za 0,05 °C zagrejanija nego u istom vremenskom razdoblju 2016.

Kada se temperaturna merenja od januara do kraja septembra 2023. uporede sa predindustrijskim dobom, slika je još sumornija: srednja globalna temperatura bila je za 1,4 °C viša u poređenju sa tadašnjom prosečnom temperaturom.

Stanje je krajnje zabrinjavajuće i u morima koja skladište 90% viška toplote u vidu gasova sa efektom staklene bašte, a koji se emituju pri sagorevanju fosilnih goriva.

Temperatura površinske vode između 60 stepeni južne i 60 stepeni severne geografske širine bila je 20,92 °C u septembru. Mora su tako bila toplija nego tokom ijednog septembra pre. Kada se uzmu u obzir svi meseci, protekli mesec plasirao se kao drugi najtopliji za morske vode, odmah iza avgusta 2023.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Iako su klimatske promene glavni činilac u rekordnim temperaturama vazduha i mora, ne smemo izgubiti iz vida ni razvoj El Ninja koji je proglašen ranije ove godine. Prirodni fenomen kvazi-periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali njegov uticaj na vremenske prilike nadilazi njegovo izvorište i prostorno je mnogo širi. Povrh toga, najjači je u drugoj godini nakon javljanja.

Međutim, priroda ostaje van naše kontrole za razliku od štetnih emisija. Pored surovih toplotnih talasa, čovečanstvo je ove godine pretrpelo i brojne druge katastrofe koje se pripisuju klimatskim promenama: od poplava do požara.

Stoga bi ozbiljnost situacije u kojoj smo se našli trebalo da predstavlja podstrek za ambiciozniju energetsku tranziciju i težnje ka neto nultim emisijama do sredine veka. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) otkrila je u nedavnom izveštaju da su ovi ciljevi i dalje dostižni iako se prostor za njihovo ostvarenje sužava.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR