Još od prvih društvenih zajednica koje su osnovane u dalekoj istoriji, ljudi su se okupljali i osnivali gradove i države na plodnim mestima, pogodnim za život i za nabavljanje osnovnih namirnica kroz lov, ribolov i poljoprivredu.
Vremenom su ti gradovi postajali veći, stanovnika je bilo sve više, a došlo je i do značajnog razvoja industrije koja je uglavnom bila zasnovana na uglju, što je uzrokovalo emisiju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu izazivajući klimatske promene.
Danas je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi viša nego ikada tokom istorije naše vrste, a posledice klimatskih promena jasno su vidljive i golim okom.
Usled ovih posledica, u koje, između ostalog, spadaju suše, poplave, podizanje nivoa mora i snažnije oluje, ljudi su često primorani da napuste mesta u kojima su dotad živeli, u potrazi za boljim uslovima života na nekom drugom mestu.
Razlozi za odlazak su brojni
Nekima od njih su domovi uništeni, drugi odlaze jer su svi obližnji izvori vode presušili i nema uslova za ishranu, postoje i oni koji beže od čestih toplotnih talasa, ali i zbog različitih drugih okolnosti. Razloga za odlazak je mnogo, ali svima je zajedničko jedno – oni odlaze usled negativnih prilika koje su nastale kao posledica klimatskih promena.
U zapadnom Pacifiku nivo mora godišnje raste brzinom od 12 milimetara, a osam ostrva se već nalazi potpuno pod vodom, pored toga, još dva ostrva su na ivici nestajanja. Procenjuje se da će do kraja veka ukupno 48 ostrva u ovom regionu nestati usled podizanja nivoa mora. Zbog toga stanovnici malih ostrvskih država sve češće žele da emigriraju u veće obližnje zemlje.
Prvi zahtev za azil koji je izričito uslovljen klimatskim promenama podnela je Visokom sudu Novog Zelanda 2015. godine jedna porodica koja je pobegla sa ostrva Kiribati. Na kraju procesa, ovaj zahtev je odbačen.
Dok se ostrva u Pacifiku bore sa porastom nivoa mora, države koje se nalaze u severozapadnoj Africi suočavaju se sa drugom vrstom problema – sušama i dezertifikacijom.
Sve češće pogođeni ovakvim nepovoljnim uslovima i širenjem pustinje, ljudima vremenom život postaje teži, izvori vode presušuju, a uzgoj stoke postaje gotovo nemoguć, iako se ovaj region ranije oslanjao na stočarstvo i poljoprivredu.
Porast nivoa mora i dezertifikacija samo su neki od razloga koji teraju ljude na beg iz mesta u kome su živeli. U poslednje vreme sve češće možemo da pročitamo vesti o šumskim požarima, koji svake godine progutaju sve veću površinu zemlje, ili o uraganima koji su pogodili neko ostrvo, usled čega su ljudima uništeni domovi, ali i bitno pogoršani uslovi života i oni su primorani da odu i potraže pogodnije mesto za život.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Koliko ljudi će biti primorano da napusti svoje domove
Kako se klima bude zagrevala sigurno je da mnoga mesta koja su trenutno naseljena više neće pružati optimalne uslove za život ljudi, zbog čega će mnogi biti primorani da se presele.
U ovom trenutku je teško predvideti tačan broj onih koji će u budućnosti morati da napuste svoje domove. Različite studije procenjuju da bi do sredine veka broj ljudi koji će zbog klimatskih promena morati da se preseli mogao da iznosi od 200 miliona do čak 1,2 milijarde.
Ovde je važno naglasiti da su trenutna predviđanja da će većina migracija uslovljenih zbog promenjene klime biti unutrašnje, odnosno ljudi će se u okviru svoje države preseliti na povoljniju lokaciju. Međutim, u određenim slučajevima to neće biti moguće, te će pitanje rešavanja statusa klimatskih izbeglica u budućnosti biti veoma važno za međunarodnu zajednicu.
UN prepoznale da klimatske izbeglice postoje
Pomenuti slučaj porodice Teitiota sa Kiribatija koja je 2015. godine zbog porasta nivoa mora zatražila azil na Novom Zelandu nije se završio samo odlukom Visokog suda te države. Žalba povodom ove odluke podneta je i Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
U odluci donetoj 24. oktobra 2019. UN je izneo viđenje da je odluka Novog Zelanda bila ispravna zato što život porodice Teitiota nije bio neposredno i direktno ugrožen u trenutku podnošenja zahteva za azil, odnosno da bi to moglo da se desi tek u godinama koje slede, a do tada bi situacija mogla da se popravi tako da oni mogu ostati da žive na Kiribatiju.
Međutim, ovo mišljenje Saveta UN-a za ljudska prava, iako nepovoljno po porodicu Teitiota, ipak predstavlja korak napred u ovoj oblasti pošto se prvi put prepoznaje mogućnost da životi ljudi mogu biti u neposrednoj opasnosti zbog uslova izazvanih klimatskih promenama.
Kako je istakao visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi, ova odluka znači da ukoliko je život ljudi direktno ugrožen zbog klimatske krize i oni su zbog toga pobegli u neku drugu državu, trebalo bi da dobiju status izbeglica i da ne budu primorani da se vrate.
Nadamo se da će ovo biti samo polazna tačka i primer koji će države i međunarodna zajednica slediti i na taj način doprineti da ljudi čiji su domovi uništeni usled klimatskih promena, ili su im onemogućeni osnovni uslovi za život, dobiju priliku za novu šansu na pogodnijem mestu.
