Donosioci odluka moraju hitno da prepoznaju problem trenutne i buduće izloženosti ropstvu miliona ljudi koji napuštaju svoje domove zbog posledica klimatskih promena, glavna je poruka novog izveštaja, Climate-induced migration and modern slavery: a toolkit for policymakers, koji su u ponedeljak objavili Međunarodni institut za životnu sredinu i razvoj i međunarodna nevladina organizacija Anti-Slavery International.
Klimatska kriza i sve veća učestalost ekstremnih vremenskih nepogoda, uključujući poplave, suše i velike požare, imaju poguban uticaj na egzistenciju ljudi koji već žive u siromaštvu i čine ih potencijalnim žrtvama ropstva.
Autori izveštaja otkrili su da je suša na severu Gane primorala mlade žene i muškarce da migriraju u velike gradove. Mnoge žene počele su da rade fizičke poslove i u opasnosti su od trgovine ljudima, seksualne eksploatacije i dužničkog ropstva.
Na granici između Indije i Bangladeša, u najvećoj šumi mangrove na svetu, Sundarbansu, teški cikloni izazvali su poplave u delti, smanjujući zemljište dostupno za poljoprivredu. Istraživači su otkrili da su krijumčari i trgovci ljudima koji deluju u regionu sklonom katastrofama ciljali udovice i muškarce koji očajnički žele da pređu granicu i u Indiji pronađu posao i prihod, budući da su zemlje u ovom regionu pooštrile imigraciona ograničenja. Mnogi od njih su na kraju završili u prostituciji ili radeći u fabrikama sa vrlo lošim uslovima.
„Naše istraživanje pokazuje domino efekat klimatskih promena na živote miliona ljudi. Ekstremni vremenski događaji doprinose uništavanju životne sredine, prisiljavajući ljude da napuste svoje domove i ostavljajući ih izloženima trgovini ljudima, eksploataciji i ropstvu”, rekla je za The Guardian Fran Vit, savetnica za klimatske promene i moderno ropstvo u organiziaciji Anti-Slavery International.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Svetska banka procenjuje da će do 2050. godine uticaj klimatske krize, kao što su loši prinosi useva, nedostatak vode i porast nivoa mora, primorati više od 216 miliona ljudi iz šest regiona, uključujući Afriku, južnu Aziju i Latinsku Ameriku, da napuste svoje domove.
Ovaj zveštaj je oštro upozorenje svetskim liderima uoči dvadeset šeste konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), u Glazgovu u novembru i poziva ih da se prilikom rešavanja klimatskih vanrednih situacija pozabave i savremenim ropstvom. U izveštaju se naglašava da se zloupotrebe prava radnika i prava migranata zanemaruju u interesu brzog ekonomskog rasta i razvoja.
