Energetska tranzicija je presudna za zdravlje građana i mora biti brža i efikasnija, kažu eksperti

Fotografija: GIZ

Srbija je uspostavila neophodnu zakonsku i stratešku osnovu za energetsku tranziciju i zaštitu zagađenja vazduha, ali primena novouvedenih rešenja ide veoma sporo. Taj proces se mora ubrzati i poboljšati, pre svega na nivou lokalnih samouprava i u pogledu uključivanja građana – zaključak je panela Zagađenje vazduha i zdravlje stanovništva i Energetski sektor i klimatske promene, koji su održani 18. septembra u Kulturnom centru GRAD u Beogradu.

Klimatski razgovori su organizovani u sklopu Nedelje klime, koja se realizuje uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke.

Jedanaest panelista, eksperata iz ove oblasti, i veliki broj posetilaca panel diskusija, na samom početku pozdravio je Kristijan Šiling, šef Odseka za međunarodnu saradnju u Ambasadi Savezne Republike Nemačke.

„Nemačka ambasada prvi put organizuje Nedelju klime tokom koje, uz podršku GIZ-a, organizujemo niz događaja širom Srbije. Klimatski razgovori su neophodni za podizanje svesti građana Srbije o važnosti ove teme i načinima na koji svako od nas može da doprinese klimatskim promenama”, rekao je Šiling i podsetio da godinama unazad Nemačka podržava Srbiju u zaštiti životne sredine, energetskoj efikasnosti i uvođenju obnovljivih izvora energije.

Na prvom panelu posvećenom odnosu klimatskih promena i zdravlja stanovništva, Dejan Lekić, autor platforme i aplikacija xEco – Ekstremna ekologija, ukazao je na to da su rasprave o tačnosti podataka o zagađenju vazduha u Srbije nepotrebne.

„Zvanični podaci sa 80 državnih stanica pokazuju da je na svim mernim mestima u Srbiji vazduh treće kategorije, to jest najlošije kategorije, pre svega zbog prekoračenja koncentracije suspendovanih čestica.”

Prof. dr Andreja Stojić, profesor na Univerzitetu Singidunum i stručni saradnik na Institutu za fiziku, podsetio je da atmosfera sadrži 10 hiljada zagađujućih čestica, a da u Srbiji pratimo samo 8, dok u Americi prate 100.

Ognjan Pantić, iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), dopunio je njihovo izlaganje podatkom da u Srbiji ima 200 stanica na kojima građani mere kvalitet vazduha, ali da još uvek postoje gradovi sa preko 50 hiljada stanovnika u kojima se ne sprovodi merenje.

Prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, konstatovala je da zagađenje vazduha izaziva 50 odsto oboljenja i da sredstva uložena u kvalitet vazduha nisu trošak.

„Prema podacima SZO, Srbija i zemlje u okruženju jednu trećinu nacionalnog bruto dohotka troše na zdravstvene posledice nastale usled zagađenja vazduha.”

Jasminka Young, suosnivačica i programska direktora RES fondacije, ukazala je na to da je prema nacionalnom Programu zaštite vazduha potrebno da Srbija do 2030. godine u ovoj oblasti uloži 2,6 milijardi evra, a do je do sada je uloženo tek 26 miliona.

Prim. dr Elizabet Paunović: Kako zagađen vazduh utiče na javno zdravlje

U fokusu druge panel diskusije bio je uticaj energetskog sektora na klimatske promene, a panelisti su prisutnima pružili detaljniji uvid u proces energetske tranzicije u Srbiji.

Mirjana Jovanović, programska menadžerka u BOŠ-u, istakla je da Srbija 70% električne energije proizvodi iz uglja, da su značajni zagađivači ložišta u domaćinstvima i da dekarbonizacija apsolutno mora biti prioritet.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike, naglasila je da je za energetsku efikasnost 50.000 domaćinstava u Srbiji obezbeđeno 50 miliona evra.

„Najveći izazovi energetske tranzicije u Srbiji su finansije i svest građana. Činjenica je da Srbija, koja nije članica EU, nema pristup svim EU fondovima, kao i da se pokazalo da je gađanima veoma važan ekonomski aspekt energetske tranzicije na njihov kućni budžet. Zato ćemo u narednom periodu sprovesti kampanju kojom ćemo pokušati da podignemo svest građana o ekonomskim benefitima ovog procesa za njih.”

Dejan Stojadinović, ekspert za energetiku, ukazao je na to da je veoma važno da se građanima omogući da učestvuju u procesu energetske tranzicije i da je taj proces demokratizacije započet usvajanjem regulative za kupce-proizvođače solarne energije, to jest prozjumere u Srbiji.

„Nažalost, ova rešenja ograničavaju i osujećuju građane čak i da proizvode onoliko energije koliko im je potrebno za njihove potrebe. To, i mnoge druge stvari u energetskoj tranziciji u Srbiji, ukazuju na to da će građani u tom procesu samo plaćati, a ne i učestvovati.”

Značaj demokratizacije i opšteg konsenzusa oko neophodnosti energetske tranzicije za građane i privredu istakao je i dr Davor Končalović, vanredni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u
Kragujevcu i član energetske zadruge Elektropionir.

„Pre nego što pričamo o problemima poput skladištenja električne energije iz obnovljivih izvora, trebalo bi da razgovaramo o problemu naše percepcije realnosti. Promene postoje, ali još nema dokaza da smo ozbiljni u namerama za dekarbonizaciju. Sve može i brže i lakše.”

Učesnici panela konstatovali su da izvan energetske tranzicije ne smeju ostati socijalno najugroženije kategorije stanovništva koje nemaju sredstva da pokriju svoj deo u sufinansiranju.

Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, na to se nadovezala ukazivanjem na problem velikog broja ljudi koji sada rade u toplanama i rudnicima uglja i delatnostima vezanim uz tu industriju.

„Ako želimo opštu podršku za energetsku tranziciju moramo shvatiti da ona mnoge ljude plaši, jer će zbog nje ostati bez posla. Zato im, uz planove za energetsku tranziciju, moramo ponuditi i rešenja za opstanak njihovih porodica”, rekla je Vojvodić.

Miodrag Gluščević, programski direktor u Stalnoj konferencija gradova i opština, zaključio je da je budućnost energetske tranzicije u demokratizaciji i decentralizaciji.

„Pitanje je samo koliko su lokalne samouprave kadre i koliko imaju kapaciteta da donesu i sprovode javne politike koje su proaktivne, a ne reaktivne. Konkretno, svi moramo da shvatimo da energetsku tranziciju ne sprovodimo zbog drugih nego zbog nas.”