Grafik: Indeks UTCI tokom 30 godina, godišnji prosek najviših izmerenih dnevnih temperatura
Kako otkriva Svetski institut za resurse, 25 zemalja sveta nalazi se u stanju „ekstremno visokog stresa” kada je u pitanju dostupnost vode. To znači da ove zemlje svake godine potroše gotovo celokupne svoje održive zalihe vode (80 i više odsto), što ih čini izrazito osetljivim na promenjene uslove, a posebno suše, koje će u narednim decenijama usled klimatskih promena postati sve češće i intenzivnije.
U pitanju su pre svega zemlje Bliskog istoka i severne Afrike, kao i Indija, Iran, Južnoafrička republika i Čile. Kako navodi Svetski institut za resurse, šest najgore pogođenih zemalja su Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban, Oman i Katar, gde se kao dominantan uzrok nameću geografske odlike i prirodna dostupnost vode.
Visok nivo stresa u vodosnabdevanju može ugroziti ljudske živote, ali i različite poslove i grane industrije, proizvodnju hrane, kao i energetsku sigurnost. Priroda fenomena stresa u vodosnabdevanju je takva da će njegov rast u budućnosti biti dvostruk – sa jedne strane, potreba za vodom će rasti, posebno u zemljama u razvoju, a sa druge, klimatske promene mogu ugroziti stare sisteme snabdevanja vodom.
Mada se Srbija ne nalazi u ovoj nezgodnoj grupi, podaci koje nudi Atlas vodnog rizika „Akvadukt”, a koji objavljuje Svetski institut za resurse, ukazuju da od nje nažalost i nismo tako daleko.
Svetski institut za resurse kaže: „Stres u vodosnabdevanju meri odnos ukupne potražnje za vodom i dostupnih obnovljivih izvora površinske vode. Potražnja za vodom uključuje domaćinstva, industriju, navodnjavanje, stočarstvo. Dostupni obnovljivi izvori uključuju i uticaj uzvodne potrošnje vode, kao i velikih brana na nizvodnu dostupnost. Veće vrednosti ukazuju na više ‘takmičenja’ među korisnicima.” (prev. aut.)
U Srbiji, u ekstremnom stresu u vodosnabdevanju nalaze se slivovi reka Južne i Zapadne Morave, kao i Jasenice
Kako pokazuje Atlas vodnog rizika, Srbija u ovom pogledu pokazuje izrazito visoke nivoe nejednakosti u zavisnosti od rečnog sliva.
Naime, gledajući mapu Srbije, veliki delovi teritorije nalaze se upravo u slivovima koji su ocenjeni kao ekstremno stresni – odnosno, tamo gde se procenjuje upotreba preko 80 odsto održivih voda.
Najveća teritorija koja je dobila ocenu ekstremnog stresa u vodosnabdevanju je sliv Južne Morave sa pritokama Topličkom rekom i Nišavom, a u kojem se nalaze gradovi kao što su Niš, Vranje, Pirot i Leskovac.
Istu ocenu dobio je i gornji deo toka Zapadne Morave i njenih pritoka, sa gradovima: Čačak, Užice i Arilje, kao i sliv reke Jasenice, pritoke Velike Morave. Najveće naselje u ovom slivu je Smederevska Palanka.
Sliv reke Timok dobio je ocenu „samo” visokog stresa, u kojem je stepen održive upotrebe vode između 40 i 80%. Sa druge strane, teritorije tzv. niskog stresa, gde je upotreba ispod 10 odsto, uključuju Vojvodinu, Beograd, Mačvu, Kolubarski i Braničevski okrug, kao i delove Zlatiborskog okruga.
* Ekstremno visok: preko 80%
* Visok: između 40 i 80%
* Srednjevisok: između 20 i 40%
* Srednjenizak: između 10 i 20%
* Nizak: ispod 10%
Ovaj atlas na globalnom nivou ne meri samo dostupnost i upotrebu vode, već i parametre kao što su rizik od poplava i suša, kvalitet vode za piće i tretman otpadnih voda. Zajedno, ovi parametri daju agregatnu meru ukupni rizik u vodosnabdevanju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zatim, među podacima se nalaze i predviđanja u svetlu klimatskih promena, do 2030, 2050. i 2080. godine, u zavisnosti od različitih scenarija zauzdavanja klimatskih promena koje je definisao Međuvladin panel za klimatske promene.
Srbija se, podsećamo, nalazi u vrućoj tački klimatskih promena, u kojoj je rast prosečne godišnje temperature u odnosu na predindustrijsko doba već za oko 50 odsto veći u odnosu na globalni prosek (1,8°C u odnosu na 1,2°C). Ove razlike su još izraženije u toku leta, kada je potražnja za vodom najveća. Učestalost suša je takođe sve jača – a jedini dobar odgovor na ove rastuće rizike je pravovremena i efikasna klimatska akcija.
