Ovog leta, toplotni talasi odneli su na hiljade života širom Evrope, ali iza tih brojeva krije se tihi, smrtonosni krivac: klimatske promene.
Od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta, klimatske promene odgovorne su za čak 68% tog broja, otkriva upozoravajuća studija koja je odjeknula svetskim medijima.
Analizirajući podatke iz 854 evropska grada, naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu proračunali su da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 °C. A to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Drugim rečima, u proseku, preko dvoje od troje Evropljana koji su preminuli usled vreline zapravo su preminuli od posledica klimatskih promena.
Analiza se nadovezuje na raniju studiju istog istraživačkog tima koja je ukazala na to da su klimatske promene utrostručile broj žrtava evropskog toplotnog talasa krajem juna.
„Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom više nije udaljena ili apstraktna pretnja”, naglasio je dr Akšaj Deoras, naučni saradnik u Nacionalnom centru za atmosferske nauke na Univerzitetu u Redingu. „Ono već svakog leta košta na hiljade života.”
Prema njegovim rečima, novi naučni nalazi potvrđuju ono na šta klimatski naučnici upozoravaju godinama: „Veza između globalnog zagrevanja i ekstremnih vrućina je neporeciva, a posledice su smrtonosne.”
Zašto je ovo samo „vrh ledenog brega”?
Iako brojke deluju prilično uznemiravajuće, kako upozoravaju stručnjaci, one su tek delić prave, mnogo veće slike: jedan od razloga je to što je istraživanjem bilo obuhvaćeno tek 30% populacije Evrope, a drugi leži u samim podacima.
Tim je, naime, koristio podatke sa terena, dobijene putem posmatranja, kao i klimatske modele. Na osnovu tih procena, letnje temperature u Evropi su sada više za 1,5 do 2,9 °C u poređenju sa svetom koji bi, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, bio 1,3 °C hladniji.
Međutim, autori studije naglašavaju da je ova procena verovatno konzervativna, odnosno da je stvarno zagrevanje u mnogim evropskim gradovima verovatno još veće zato što je naučno dokazano da klimatski modeli često potcenjuju brzinu zagrevanja u Evropi.
Gde su – i po koga – vrućine bile najkobnije?
Najveći udar tokom jednog toplotnog talasa pretrpele su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Od 21. do 27. jula, u tim zemljama merile su se temperature i do 6 °C iznad normale, a procenjeni broj smrti zbog vrućina iznosi 950.
Podsećamo, u istom periodu i Srbijom je harao žestoki toplotni talas. Prva brza studija atribucije kod nas procenila je da su klimatske promene ovaj nalet vrućina učinile 12 puta verovatnijim.
Ipak, u ovoj konkretnoj analizi podaci o smrtnosti u našoj zemlji tokom leta 2025. nisu dostupni jer istraživači nisu pokrili Balkan. Ono što autori jesu istakli je da je i leto u balkanskim zemljama bilo veoma toplo sa temperaturama preko 1,7 °C iznad normale.
Najteže pogođeni evropski glavni gradovi, po broju smrti po glavi stanovnika, bili su Rim, Atina i Bukurešt. Autori studije objašnjavaju da je to posledica izloženosti ekstremnim temperaturama, ali ističu i da drugi faktori imaju ulogu poput spremnosti gradova, demografske strukture stanovništva i zagađenja vazduha.
Među analiziranim gradovima, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva, sa ukupno 4.597 preminulih od vrućine povezane sa klimatskim promenama.
Iza nje slede analizirani gradovi u Španiji (2.841), Nemačkoj (1.477), Francuskoj (1.444), Velikoj Britaniji (1.147), Rumuniji (1.064), Grčkoj (808), Bugarskoj (552) i Hrvatskoj (268).
Toplotni talasi posebno ugrožavaju starije stanovništvo: procenjuje se da je više od 80% dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo među osobama starijim od 65 godina.
Zdravstvene posledice toplotnih talasa
Za Evropom je četvrto najtoplije leto u istoriji merenja sa turobnim posledicama po zdravlje i živote.
„Ekstremna vrućina ubija – i ovi novi podaci pokazuju da nijedan grad u Evropi nije imun”, izjavila je dr Medlin Tomson, šefica Odeljenja za uticaje i adaptaciju na klimatske promene u organizaciji Wellcome.
„Klimatske promene podižu temperature, a sa njima rastu ne samo smrtni slučajevi, već i ozbiljne bolesti, uključujući srčane udare, bolesti bubrega, spontane pobačaje i krize mentalnog zdravlja.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uz aktuelne globalne politike, planeta bi do kraja veka mogla da se zagreje za 2,7 °C. Dr Medlin Tomson poručila je da će, ako ne budemo delovali sada, vrućine postati sve smrtonosnije.
„Moramo hitno ukinuti upotrebu fosilnih goriva i primeniti politike koje će zaštititi one najugroženije od sve smrtonosnijih toplotnih talasa”, zaključila je ona.
