Fotografija: Savez energetičara
Od 12. do 15. septembra u hotelu Mona na Zlatiboru okupilo se preko 300 domaćih i međunarodnih stručnjaka na polju energetike. Povod je bilo tradicionalno međunarodno savetovanje „Energetika 2023 – Energetska nezavisnost regiona u svetlu globalnih poremećaja – Nova realnost”.
Prestižno okupljanje energetskih eksperata pružilo je platformu za interdisciplinarnu diskusiju i razmenu iskustava između nauke i industrije.
„Poruka koju uporno ponavljamo na svakom savetovanju je da se ne može ići u razvoj Srbije i energetsku nezavisnost regiona na bazi isprobanih ‘rešenja’, utemeljenih na fosilnim gorivima, jer se odavno pokazalo da su ona neodrživa”, kazao je sekretar Saveza energetičara, dr Ilija Batas-Bjelić, za portal Klima101. „Potrebno je naći optimalnu trajektoriju prelaska iz stanja neodrživosti u stanja održivosti.”
Savez energetičara naglašava da održiva strategija rasta ne može biti povezana sa eksploatacijom istrošivih resursa, a ovaj koncept je od vitalnog značaja kako za našu zemlju, tako i za ceo region. Dodaje se i da postizanje održivosti u energetskom sektoru ostaje trajni cilj, zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru.
Put ka održivijoj energetici je posebno bitan ako se u obzir uzmu već vidljivi znaci klimatskih promena što dovodi do nemogućnosti da se energetske politike, zasnovane na lignitu, nastave.
Ali to, nažalost, ne znači da je naša zemlja već krenula tim putem. Naprotiv.
„Iako postoje elementi razvoja situacije sa širom primenom obnovljivih izvora energije, nema garancija da će do toga zaista doći i da će se zaostajanje Srbije biti zaustavljeno”, ocenjuje Batas-Bjelić.
Sa druge strane, prema njegovim rečima, u teoriji postoji gotovo beskonačan skup različitih struktura energetskog sistema koji zadovoljava ograničenja održivosti – a naša zemlja u tome može da se ugleda i na regionalne zemlje.
„Trenutno u regionu najviše zaostajemo za Severnom Makedonijom, koja prednjači i u pogledu energetskog planiranja, i organizacije tržišnih mehanizama podsticaja obnovljivih izvora energije, ali i generalne klime primene pametnih tehnoloških rešenja i inovacija”, objasnio je Batas-Bjelić.
On je, u razgovoru za naš portal, takođe istakao i Grčku kao ovdašnju liderku u oblasti fotonaponskih sistema „koja je savladala slične tehničke izazove oko kojih smo mi u Srbiji mnogo zabrinuti”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U sklopu savetovanja, organizovano je ukupno četiri panela o aktuelnim temama kao što su skladištenje energije, značaj vodonika u energetskoj tranziciji Srbije, kao i uvođenje mehanizma prekograničnog oporezivanja ugljenika (CBAM) od 2026. godine.
„Regionalna dekarbonizacija je dovedena u pitanje izostankom sa jedne strane zainteresovanosti za stvarne reforme, a sa druge strane zainteresovanisti da se reforme podrže”, zaključio je Batas-Bjelić o ovoj ključnoj temi za Srbiju danas, i dodao:
„U tom smislu izvestan je ‘status quo’ u reformama energetike barem do promena energetskih administracija.”
Pažnja događaja održanog prošlog meseca na Zlatiboru bila je usmerena na suštinsko razmatranje ključnih tema: primenjenih i budućih tehnologija, regulatornog okvira i ekonomsko-finansijskog ambijenta u energetici, navodi se u saopštenju.
