Mirjam Vujadinović Mandić: Srbija je jedna od vrućih tačaka klimatskih promena

Fotografija: Đorđe Kojadinović

Dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu bavi se meteorologijom, a ponajviše numeričkim modeliranjem klimatskih sistema, agrometeorologijom i uticajem klimatskih promenena na životnu sredinu, privredu i zdravlje ljudi.

Trenutno rukovodi projektom pod nazivom Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza, koji finansira Fond za nauku, a čiji je cilj kreiranje dugoročnih prognoza specifično za poljoprivrednike koje bi im pomogle da procene da li je potrebno da tokom sezone vegetacije preduzmu mere kako bi obezbedili kvalitet i visinu prihoda, pored toga Mirjam je već više od dve godine članica tima Klima101 i pomaže nam da za vas kreiramo sadržaj koji je u skladu sa poslednjim naučnim saznanjima.

Često čujemo da su na teritoriji Srbije, više nego u mnogim delovima Evrope, vidljive posledice klimatskih promena. Ono što i osobe koje se ne bave naukom primećuju jeste da poslednjih decenija imamo blaže zime, a toplija leta, dok jesen i proleće nekad jedva da osetimo. No, šta je to zbog čega su te promene ovde vidljivije, u odnosu na neke druge regione i šta je pretnja koja bi mogla nas više da pogodi nego severnije delove kontinenta?

Srbija pripada jednoj od tzv. vrućih tačaka klimatskih promena. To su mesta na planeti koja se zagrevaju više od globalnog proseka. Zbog većeg zagrevanja imamo češću pojavu toplih ekstrema, suša, ali i intenzivnih padavina. Klimatske projekcije predviđaju da će se godišnja količina padavina u severnoj i centralnoj Evropi povećati, a u Mediteranu smanjiti i granica između ta dve oblasti prolazi upravo kroz našu državu. 

Tako bi godišnja količina padavina u Vojvodini mogla da se nešto uveća, dok ostatak Srbije očekuje smanjenje padavina, naročito tokom letnje sezone i naročito na jugu i jugiostoku države. Zbog toga će Srbiju češće pogađati suše, visoke temperature tokom leta u odnosu na severniji deo Evrope, a biće i povećana opasnost od šumskih požara. Naši problemi će biti sličniji onima u mediteranskim zemljama, ali ćemo recimo deliti rizik od poplava sa centralnom Evropom.

Da li poljoprivrednici u Srbiji već osećaju posledice klimatskih promena, toplotne ekstreme i česte nepogode, kako se one odražavaju na prinose?

Da, poljoprivreda je već sada jedna od najugroženijih grana privrede kod nas jer visina i kvalitet prinosa direktno zavise od vremenskih uslova u toku proizvodne godine. Kod nas najveće štete poljoprivredi nanosi suša, koja nepovoljno utiče na većinu poljoprivrednih kultura i u ekstremnim slučajevima može da smanji prinose ratarskih kultura i do 50%. Gubici poljoprivredne proizvodnje u takvim godinama mogu da premaše i 2 milijarde dolara, kao što je bio slučaj 2012. godine. 

Sa druge strane, nepovoljne su i velike količine padavina, naročito onih intenzivnih, koje doprinose eroziji zemlijšta, a vlažni uslovi pogoduju i razvoju mnogih biljnih bolesti. U voćarstvu je posebno opasan kasni prolećni mraz koji se neretko javi nakon što voćke procvetaju. Svake dve do tri godine imamo gubitke skoro celokupnog prinosa kajsije koja najranije cveta, ali su zbog toplijih zima sve ugroženije i voćne vrste i sorte koje kasnije cvetaju. Pored nabrojanog, značajne štete nanose i oluje sa jakim vetrom i gradom koje mogu fizički oštetiti plodove ili celu biljku, visoke letnje temperature koje stvaraju ožegotine, ali i usporavaju proces sazrevanja, kao i sve češća pojava biljnih bolesti.

Da li ćemo u Srbiji u budućnosti uzgajati neke mediteranske vrste, ako se ovaj trend nastavi?

Sa obzirom na to da se naša klima polako transformiše ka mediteranskoj, u budućnosti bismo zaista mogli da gajimo i neke voćke koje se gaje u okolnim, mediteranskim državama. Smokve su se recimo već prilično odomaćile kod nas, ima i pokušaja gajenja kivija, limuna, čak i banana, ali iz hobija i radoznalosti. 

Za sada su, što se klime tiče, najveće ograničenje zimske temperature, koje su i dalje preniske za većinu suptropskih voćki. Ekonomski opravdan uzgoj takvih vrsta kod nas se skoro sigurno neće desiti u narednih pedesetak godina.

Kako klimatske promene utiču na vodene resurse, globalno i lokalno? Primećuju li se posledice na našim prostorima?

Globalna slika promene padavina okvirno podrazumeva povećanje godišnje količine padavina u oblastima koje već imaju vlažniju klimu i smanjenje u sušnijim regionima. Zbog toga imamo sve češće ekstremne pojave, sa jedne strane suše, a sa druge strane poplave i bujice, što donosi štete i gubitke u različitim sektorima, probleme sa dostupnošću vode, smanjenje kvaliteta vode, i negativno utiče na vodene ekosisteme.   

Kod nas je godišnja promena padavina i dalje u okviru klimatske varijabilnosti. Međutim, letnje količine padavina se uglavnom smanjuju, naročito u južnim i jugistočnim delovima Srbije, što utiče i na poljoprivredu, ali i na vodosnabdevanje. Smanjenje proticaja je uočeno uglavnom na manjim rekama u istočnoj, centralnoj i južnoj Srbiji.

Pored suša, imamo i češću pojavu poplava i bujica, naročito u zapadnom i centralnom delu države, koje su obično izazvane intenzivnim padavinama ili dužim zadržavanjem padavinskih sistema iznad tih oblasti. Smanjenje količine snežnih padavina takođe utiče na proticaj brdsko-planinskih reka, ali i na smanjenje zalihe vode u zemljištu, što je važno za početak vegetacione sezone. Uticaj klimatskih promena na podzemne vode kod nas nije praćen do sada, ali projekcije predviđaju smanjenje intenziteta obnavljanja podzemnih voda, što može predstavljati veliki problem za vodosnabdevanje stanovništva.

Bavite se klimatologijom i klimatskim promenama. Da li se u svom profesionalnom radu suočavate sa klimatskim skepticima? Kako poljoprivrednici posmatraju taj fenomen da se klima menja i da je ona “kriva” za probleme i loše prinose, a da su ljudi krivi za lošu klimu?

Klimatske skeptike ne srećem tako često. Svima je danas jasno da se klima menja i na koji način. Poneko je zbunjen oko toga šta je uzrok tih promena, ali i ta zbunjenost uglavnom dolazi zbog različitih informacija iz nepouzdanih izvora kojima smo kao društvo prepravljeni u raznim temama. Ti ljudi obično nisu imali prilike da razgovaraju sa nekim ko će im razložno i jasno objasniti mehanizam i naučne činjenice iza klimatskih promena.

Ono što mene raduje je da su i poljoprivrednici i stručnjaci iz oblasti poljoprivrede sve svesniji važnosti ove teme. Na Poljoprivrednom fakultetu imamo sve veći broj studenata koji biraju da slušaju predmet koji se tiče klimatskih promena i adaptacije jer su svesni da će prilagođavanje na klimatske promene već sutra biti svakodnevni deo njihovog posla. 

Da li se, po vašem mišljenju, Republika Srbija uključila u globalnu zajednicu zemalja koje su donele odluku da smanje emisiju gasova staklene bašte? Da li se nazire namera?

Namera svakako postoji, samo je pitanje koliko će se brzo realizovati. Kod nas se puno priča o temi mitigacije, i hteli ili ne, to će na kraju biti stvar koju ćemo morati da sprovedemo. Radije bih skrenula pažnju na temu adaptacije, koja je čini mi se malo skrajnuta u Srbiji, a veoma važna. 

Naša država je veoma ranjiva na klimatske promene. Već sada trpimo velike gubitke u raznim sektorima, što se onda odražava na ekonomiju cele države. Neophodno je da sistematizovano pratimo i procenjujemo štete i gubitke od vremenskih nepogoda i klimatskih ekstrema i da kontinuirano radimo na podizanju otpornosti i adaptivnog kapaciteta na svim nivoima, od strateškog planiranja do implementacije. Trenutno je u izradi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji treba da analizira rizike i ranjivosti pojedinih sektora i da predloži prioritetne mere adaptacije i načine njihove implementacije. Neke od neophodnih mera su skupe i njihova implementacija može dugo da traje, ali treba imati na umu da novac uložen u adaptaciju nije dodatan trošak, jer često i veće iznose gubimo usled vremenskih neprilika ili trošimo na sanaciju šteta.