U svetlu sve surovijih klimatskih promena, kontroverzni koncept o hlađenju Zemlje pomoću odbijanja sunčevih zraka zahteva dalje istraživanje, i to što pre, poručila je u otvorenom pismu grupa od preko 90 naučnika predvođenih Džejmsom Hansenom, priznatim Nasinim istraživačem klime. Ostali potpisnici takođe dolaze iz prestižnih institucija kao što su Univerziteti Harvard, Prinston i Oksford.
Kako se navodi, sve je manje verovatno da će čovečanstvo, kratkoročno gledano, uspeti da ograniči globalno zagrevanje na 1,5-2 °C čak i uz drastičnu akciju na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zato, prema njihovom mišljenju, treba da se pristupi rigoroznom i ubrzanom proučavanju izvodljivosti i uticaja tzv. modifikacije solarne radijacije (SRM) koja važi za veoma neobičnu meru za eventualno brzo hlađenje naše planete. Znanje predstavlja ključnu komponentu donošenja efikasnih i etičkih odluka o budućoj implementaciji ove ideje, stoji u otvorenom pismu koje su potpisali naučnici iz različitih krajeva sveta.
SRM podrazumeva raspršivanje čestica aerosola, kao što je sumpor, u stratosferu. Ove čestice bi odbijale zunčeve zrake i u kratkom roku ohladile Zemlju za 1 °C ili više. Ali pošto je njihovo zadržavanje samo privremeno, ovaj način solarnog geoinženjeringa zahtevao bi konstantna putovanja avionom da se rasprši još aerosola i obnovi reflektivni sloj.
Osnovni mehanizam SRM-a već sada se razume. Međutim, nikada nije potpuno testiran, a pokušaji su suočeni sa ozbiljnim protivljenjem zbog nepoznatih posledice po životnu sredinu i zabrinutosti oko nedostatka upravljanja ovom praksom.
Iako autori otvorenog pisma naglašavaju da smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte treba da bude prioritet, pozivaju se na studije koje su došle do zaključka da su veštačke intervencije najbrži vid klimatske akcije. Njima se menja energija koja dolazi do naše planete i odlazi od nje, a pored SRM-a, pominje se takođe osvetljavanje oblaka kako bi bolje odbijali svetlost.
Naučnoj zajednici se upravo SRM čini kao potencijalno najizvodljivije rešenje. No, to ne znači da se istraživači zalažu za njegovu automatsku primenu.
Naprotiv, o solarnom geoinženjeringu se i dalje ne zna dovoljno da bi se koncept uključio u borbu protiv klimatskih promena kao što su neki počeli da predlažu, piše u otvorenom pismu.
Jedan od neželjenih rezultata korišćenja moglo bi da bude oštećivanje ozona koji štiti ljude i Zemlju od štetnih ultraljubičastih sunčevih zraka koji mogu izazvati rak. Ono što je veoma problematično jeste da solarni geoinženjering uopšte ne utiče na primarni uzrok klimatskih promena, sagorevanje fosilnih goriva.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Potpisnici očekuju da odlučivanje o implementaciji SRM-a usledi u narednoj deceniji ili dve. Pre toga, hitno je potrebna dubiozna, međunarodna, transparentna procena pristupa.
Istraživački program popunio bi rupe u informacijama i utvrdio (ne)opravdanost nesigurnosti. Proces bi zahtevao simulacije kompjuterskih modela, posmatranje, analize i eksperimente malog opsega kako bi se bolje razumeo efekat SRM-a na životnu sredinu i planetu i uvidele mogućnosti njene šire upotrebe.
U posebnom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), eksperti takođe pozivaju na dodatno obazrivo istraživanje solarnog geoinženjeringa i regulativu u oblasti stratosfere.
