Godina je 1959. Nakon dugogodišnjeg građanskog rata na Kubi Fidel Kastro konačno uspeva da osvoji vlast. Svemirska trka između SAD i SSSR-a kreće da se zahuktava nakon što su Sovjeti poslali prvu letelicu na Mesec. Frenk Sinatra je na vrhuncu svoje slave, a proizvođač igračaka Matel na tržište izbacuje kultnu lutku Barbiku.
Iste godine u Njujorku je organizovana proslava stogodišnjice naftne industrije u Sjedinjenim Američkim Državama. Možda bi ovaj događaj za razliku od Sinatre i pionirskih svemirskih programa, vremenom postao nevažan pa i zaboravljen, ali poslednjih godina o njemu se otkrivaju novi detalji.
Isti skup bio je i tema istraživanja fizičara Bendžamina Franta, koje je 2018. godine objavljeno u časopisu Nature Climate Change. Možda se pitate zbog čega je izveštaj sa jedne proslave toliko zanimljiv naučnoj javnosti? Razlog za to je što su tada čelnici naftne industrije prvi put upozoreni na posledice koje njihove aktivnosti mogu da imaju na klimu.
Hajde da vidimo o čemu se tada razgovaralo.
Veliki jubilej nafte kao prilika da svet krene drugim putem
Na simpozijumu „Energija i čovek” na kom su se 1959. godine okupili vladini službenici, ekonomisti, istoričari, naučnici i predstavnici industrije, američka naftna industrija je, kako tvrdi Franta, prvi put bila upozorena da svetu preti globalno zagrevanje. Jedan od učesnika skupa bio je fizičar Edvard Teler koji je bio pozvan da govori o tome kako vidi energetsku budućnost. Međutim, Teler je izneo neka predviđanja koja predstavnici naftne indrustrije nisu želeli da čuju. Ili, nisu želeli da javnost sazna za njih.
Teler je govorio da je opasno oslanjati se samo na resurse iz prošlosti i to iz više razloga. Prema njegovim rečima, ne samo da će se zalihe smanjivati, a vremenom i nestajati, već i zato što se njihovim sagorevanjem oslobađa ugljen-dioksid, gas koji dovodi do efekta staklene bašte. Kako Franta tvrdi, Teler je tom prilikom upozoravao na opasnost od topljenja ledenih kapa i potapanja Njujorka i drugh priobalnih gradova.
Veliki broj istraživanja
Šest godina nakon obeležavanja stogodišnjeg jubileja (1965), na godišnjem sastanku Američkog instituta za naftu, tadašnji predsednik ove organizacije, Frank Ikard, upozorio je okupljene da određena istraživanja pokazuju da bi ugljen-dioksid koji u atmosferu dospeva sagorvanjem fosilnih goriva mogao do 2000. godine da dovede do globalnog zagrevanja.
Kontroverzni institut je 1968. godine angažovao istraživače sa Stenforda da ispitaju kako sagorevanje fosilnih goriva utiče na globalno zagrevanje. Zaključci do kojih su istraživači došli jasno su govorili da upotrebu fosilnih goriva treba smanjiti i okrenuti se ka drugačijim izvorima. Oni su rekli da će do 2000. godine gotovo sigurno doći do vidljivog porasta globalnog proseka temperature i da emisije gasova usled sagorevanja fosilnih goriva prevazilaze prirodnu sposobnost da se višak ugljen-dioksida ukloni iz atmosfere.
Naftne kompanije su i u narednoj deceniji nastavile da angažuju istraživače kako bi procenili kakve mogu biti posledice po planetu posla kojim se bave, ali su isto tako nastavili i da ignorišu rezultate do kojih nauka dolazi, ai i da ih kriju od javnosti.
Istraživanje koje su 2015. godine sproveli novinari organizacije Inside Climate News pokazalo je da je američka naftna kompanija Exxon još sedamdesetih godina znala šta se dešava sa klimom, i šta se može desiti u budućnosti. Novinari ove organizacije su takođe utvrdili i da je Exxon potrošio milione dolara na širenje dezinformacija.
Kompanija je 1979. godine angažovala praktikanta Stiva Knislija da sastavi izveštaj o kontorlisanju nivoa ugljen-dioksida u atmosferi. Knisli u svom izveštaju pominje dramatične promene i predlaže okretanje ka drugačijim izvorima energije predlažući kao cilj dobijanje polovine energije iz obnovljivih izvora do 2010. godine. Međutim, to se nikako nije uklapalo u poslovne planove kompanije koja je angažovala Knislija, pa su koristili svaku priliku da kažu da su naučna saznanja o ovim pitanjima još uvek nesigurna. To se dogodilo i 1988. godine kada je Nasin istraživač Džejms Hansen rekao da se površina Zemlje već zagreva.
Umešanost u velike svetske dogovore
Kompanija Exxon, osim što je ulagala novac da se u javnosti stvori nepoverenje prema klimatskim promenama (a prema podacima organizacije Greenpeace u te svrhe su potrošili oko 30 miliona dolara), pomogla je i osnivanje međunarodne lobističke grupe Global Climate Coalition. Jedan od važnih aktera ove grupe je i Američki institut za naftu, a osnovana je 1988. ubrzo nakon što je Hansen objavio da je detektovano zagrevanje uzrokovano fosilnim gorivom. Bio je to trenutak u kom su klimatske promene počele da prerastaju u veliku poltičku temu, što je vodilo ka sastavljanju prvog IPCC izveštaja, ali i osnivanju grupe koja ima za cilj da javnosti predstavi kao lažnu vezu između fosilnih goriva i zagrevanja.
Grupa je više puta uticala na odluke SAD, pa su tako 1993. angažujući ekonomiste i lažne organizacije, uspeli da unište takozvani porez na ugljenik koji je Bil Klinton hteo da uvede. Prvi veliki međunarodni protokol koji se odnosi na klimatske promene potpisan je u Kjotu 1997. godine, čime se veliki broj država obavezao da smanji emisije iz fosilnih goriva.
Međutim, Global Climate Coalition pokreće veliku kampanju za zaustavljanje ovog protokla, i Džordž Buš je 2001. godine rekao da će se SAD povući iz ovog dogovora. Bivši američki predsednik je navodeći argumente citirao neke od ekonomista, koje će 2017. godine citirati i Donald Tramp izražavajući želju da napusti Pariski sporazum.
Ovi podaci, za koje je javnost saznala tek u poslednjih nekoliko godina, pokazuju da se u naftnim kompanijama o negativnim posledicama govori znatno duže nego u javnosti, te da su one sa namerom skrivane. Za budućnost ostaje i pitanje da li će prevagnuti činjenice ili profit. Ono što je primetno je da je veliki broj naftnih kompanija najavio da će biti ugljenično neutralan do 2050. godine, s obzirom na njihov minuli rad, javnost će pažljivo pratiti na koji način planiraju da to obećanje ispune.
