Foto: Bojan Džodan
Ispratili smo 2025. godinu i zakoračili u novu, 2026. Ovo je doba lepih želja, zahvalnosti i velikih novogodišnjih odluka, ali i vreme za retrospektivu.
U tom duhu, želimo da zahvalimo našoj publici na svakom pročitanom tekstu, podeljenom mišljenju i podršci na društvenim mrežama. Zahvaljujući vama, naše objave i članci u protekloj godini zabeležili su višemilionske preglede.
Nadamo se da će se ovakav trend nastaviti, ali pre svega težimo tome da opravdamo vaše poverenje: želimo da klima101.rs ostane vaša prva adresa za proverene informacije o klimatskim promenama, energetskoj tranziciji i zaštiti životne sredine.
Ovom prilikom, sada već tradicionalno, osvrćemo se na teme koje su privukle najviše vaše pažnje u godini iza nas. Predstavljamo vam šest najčitanijih tekstova u 2025. godini.
Studija slučaja iz Kragujevca otkrila je: Koliko je isplativo zameniti električni kotao toplotnom pumpom?
Iako toplotne pumpe još nisu zaživele u Srbiji i tipičnije su za hladnije evropske zemlje poput Norveške gde ih ima čak 60% domova, sudeći po čitanosti ovog teksta, i kod nas se javlja rastuće interesovanje.
A to rastuće interesovanje prati i rastuća isplativost: prema rezultatima jedne studije slučaja iz Kragujevca, zamena električnog kotla toplotnog pumpom može da se isplati za svega četiri godine. Razlog tako brzog povraćaja investicije je smanjena potrošnja i računi za struju.
Naravno, period otplate zavisi od više faktora kao što su energetska efikasnost i površina objekta, ali i prethodni način grejanja koji se zamenjuje toplotnom pumpom.
O tome je pisao dr Mladen Josijević sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, jedan od autora ove studije slučaja.
Poruka vodećih stručnjaka: Siromašna domaćinstva se neopravdano navode kao glavni uzrok zagađenja vazduha
Zagađenje vazduha je nažalost već godinama unazad goruća tema, ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.
Međutim, dok se u zvaničnim izveštajima kao najveći krivac za koncentracije PM 2,5 navode domaćinstva, sa udelom od čak 77%, nalazi iz međunarodnih studija upućuju da su najveći pojedinačni zagađivači vazduha kod nas – termoelektrane na ugalj, odnosno energetika.
Zašto dolazi do ovog razmimoilaženja u podacima?
Ključ je u sekundardnim česticama koje se isprva emituju u obliku gasa, a tek kroz posebne hemijske procese u atmosferi postaju čestice. Zbog toga što inventar izvora zagađenja koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) meri emisije isključivo na mestu njihovog nastanka, zvanični izveštaji o kvalitetu vazduha „ne vide” sekundarne PM čestice.
Šta to znači? Termoelektrane, kao potentan izvor gasova od kojih nastaju sekundarne čestice, a posebno sumpora, ne prepoznaju se kao važan izvor čestičnog zagađenja. Umesto samo par procenata PM 2,5 u vazduhu, kako pišu zvanični izveštaji, termoelektrane su, emisijom gasova kao što je sumpor, zapravo „krive” za otprilike svaku četvrtu česticu PM 2,5.
Dok se posebno pogodni vremenski uslovi za „namnožavanje” sekundarnih čestica – kombinacija visokog pritiska, nedostatka vetra i visoke relativne vlažnosti vazduha – javljaju oko novogodišnjih praznika.
Stručan osvrt na ovu važnu temu potpisali su prim. dr Elizabet Paunović, dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu i dr Suzana Blesić sa Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu.
Šta je energetski pasoš i zašto je mnogo više od puke birokratske obaveze?
Uskoro će svaka nekretnina u Srbiji morati da ima energetski pasoš. Jednostavno rečeno, u pitanju je sertifikat o energetskim svojstvima objekta, odnosno dokument kojim se definišu karakteristike nekretnine u pogledu energije potrebne za njeno funkcionisanje tokom cele godine.
Osnovna kategorija sadržana u energetskom pasošu je dobro poznati energetski razred, na koji smo odavno navikli kod bele tehnike – objekti moraju imati oznake od „A” do „G”.
U svom pregledu energetskih pasoša iz aprila 2025, dr Bojana Zeković sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu dala je sve neophodne informacije:
- Koliko će to da me košta?
- Koji su rokovi za pribavljanje za različite vrste objekata?
- Koliko važi jednom izdat energetski pasoš?
- Kako vam može pomoći da unapredite energetsku efikasnost svog doma?
O reverzibilnim hidroelektranama i njihovom značaju za našu energetsku budućnost
U Srbiji je u toku izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, sa planiranim puštanjem u rad 2032. godine.
Paralelno sa postepenim povlačenjem termoelektrana, koje karakterišu stabilna i predvidiva proizvodnja, sve veći deo energetskog miksa zauzimaju solarne i vetroelektrane, čija proizvodnja zavisi od vremenskih prilika zbog čega je nepredvidiva i promenljiva. Iz tih razloga raste potreba za fleksibilnim i pouzdanim balansnim kapacitetima.
Reverzibilne hidroelektrane se u tom kontekstu izdvajaju kao jedno od najefikasnijih rešenja, jer omogućavaju i proizvodnju i skladištenje energije, odnosno pravovremeno reagovanje na promene u potrošnji i proizvodnji.
U tom svetlu, izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane u Srbiji, koja se trenutno nalazi u završnim fazama projektovanja, predstavlja važan korak ka stabilnijem i održivijem elektroenergetskom sistemu. Biće to prva velika hidroelektrana (snage veće od 10 MW) koja se gradi u našoj zemlji posle više od tri decenije, još od puštanja u rad hidroelektrane Pirot 1990. godine.
Po čemu će se reverzibilna hidroelektrana razlikovati od npr. Đerdapa I i II i zbog čega je toliko bitna za budućnost naše energetike? Odgovore na ova pitanja dala je dr Tina Dašić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Da li jugoistočna Srbija po klimi postaje slična Španiji i Grčkoj?
Istok i jugoistok zemlje predstavljaju neke od područja posebno osetljivih na sušu i aridnost u Srbiji. To se pokazalo i proteklog leta kada je suša još jednom harala našom teritorijom – a najteži udarac, odnosno najveći manjak padavina, pretrpeli su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.
Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina… Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde prestati da bude poluvlažna i postaće polu-sušna.
Istraživanje objavljeno u međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology, o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.
Jedan od autora, dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini, upozorava da letnje mesece na istoku i jugoistoku već karakteriše mediteranski klimat.
Aridnost je, drugim rečima, uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako su dabrovi uštedeli Češkoj preko milion evra?
Za kraj imamo jednu simpatičnu vest iz februara 2025.
Inženjerski tim od oko osam dabrova izgradio je branu u zaštićenom području Brdi u Češkoj, kreiravši vlažno stanište – bez projektne dokumentacije i potpuno besplatno. Dok se administracija bavila birokratijom i sređivala papire za prethodno odobreni projekat izgradnje brana, životinje su taj posao obavile praktično preko noći.
Na ovaj način, dabrovi su češkim vlastima uštedeli neverovatnih 1,2 miliona evra.
