Kako se bliži kraj 2020. godine, za nama ostaje najtoplija zabeležena decenija i jedna od tri najtoplije godine dosad izmerene, pokazuju podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Uprkos razvijanju hladne La ninja faze krajem godine, koja utiče na smanjenje srednje globalne temperature, ostatak sveta nastavio je bude topliji nego što je uobičajeno te će prosečna globalna temperatura u 2020. biti za oko 1,2° C viša nego u predindustrijskom periodu.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, ono što danas sa sigurnošću možemo reći jeste da je period 2011-2020. najtoplija decenija otkad se vrše merenja temperature, ali i da je poslednjih šest godina zapravo najtoplijih šest godina ikada.
Temperatura okeana je ove godine takođe dostigla svoj najviši nivo, a u više od 80% okeana je zabeležen toplotni talas, što je negativno uticalo na čitave ekosisteme i podvodni život.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nažalost, usled povećanja globalne temperature došlo je i do brojnih drugih negativnih posledica, te su glečeri i morski led nastavili da se tope, time doprinoseći povećanju nivoa mora, a temperature na Arktiku su bile čak 5° C iznad proseka. U Sibiru je u maju izmerena rekordno visoka temperatura od čak 38° C, uz veliki broj toplotnih talasa koji su pogodili ovaj inače hladan predeo.
Nijedan deo sveta tokom 2020. nije ostao imun na posledice klimatskih promena – veliki šumski požari zahvatili su Kaliforniju, Amazoniju, Australiju, u Aziji i Africi došlo je do obilnih poplava, a na kraju godine mnoge države su se suočile sa rekordnom sezonom uragana na Atlantiku. Sve navedeno pogodilo je milione ljudi, uzrokujući migracije, ali i povređivanje i smrt velikog broja ljudi.
Kako objašnjava Svetska meteorološka organizacija, mere za sprečavanje širenja infekcije koronavirusa nisu najbolji način za ublažavanje klimatskih promena, a zapravo klimatske promene su 2020. dodatno oslabile sisteme koji su već slabi usled borbe protiv pandemije.
Ono što je ipak važno, jeste da mere koje su uvođene predstavljaju dobru polaznu tačku da države postave svoje ekonomije na održiviji put, što je potrebno uraditi što pre, kako bismo mogli da ispunimo ciljeve Pariskog sporazuma.
Informaciju o tome da li će 2020. oboriti rekord 2016. i postati najtoplija godina koju smo dosad zabeležili dobićemo početkom sledeće godine nakon što se agregiraju podaci svih relevantnih baza podataka koje prate prosečnu globalnu temperaturu.
