Protekli mesec bio je drugi najtopliji mart na globalnom nivou u poslednjih 85 godina, dok su Evropljani doživeli najtopliji ikada zabeleženi mart.
Ovo pokazuje novi mesečni izveštaj koji objavljuje Služba za klimatske promene Kopernikus.
Aktuelni rekordno topao mart u svetu, mart prošle godine, bio je marginalno topliji od ovogodišnjeg, za svega 0,08 °C. Iako mart 2025. na globalnom nivou nije bio najtopliji, prosečna martovska temperatura od 14,06 °C bila je za 1,6 °C viša nego u predindustrijsko doba (1850-1900).
Tako je mesec za nama zapravo dvadeseti od poslednjeg 21 meseca da je planeta toplija od 1,5 °C nego u drugoj polovini devetnaestog veka. Jedan i po stepen predstavlja donju, ambiciozniju granicu iz Pariskog sporazuma o zauzdavanju globalnog zagrevanja kako bi se izbegle još opasnije posledice porasta temperature po društvo i prirodu.
S obzirom na to da se ova kritična vrednost odnosi na višedecenijski prosek, njeno prekoračenje tokom dvadeset meseci ne znači automatsku propast ključnog klimatskog dogovora iz Pariza.
Ipak, osmotreni podaci razotkrivaju to koliko su rastuće temperature uzele maha. Samim tim, trebalo bi da budu podstrek na hitno napuštanje fosilnih goriva, a čije sagorevanje dovodi do oslobađanja gasova koji zagrevaju planetu.
Za razliku od sveta koji je za dlaku izbegao obaranje neslavnog rekorda, Evropa je svoj rekord „srušila”: mart 2025. bio je najtopliji u istoriji merenja na evropskom kontinentu.
Prema Kopernikusovim merenjima, prosečna temperatura u Evropi iznosila je 6,03 °C. To je 2,41 °C iznad martovskog proseka u periodu od 1991. do 2020. godine.
Temperature su bile iznad normale širom evropskog kontinenta, a najveća odstupanja izmerena su u istočnoj Evropi i jugozapadnoj Rusiji.
„Mart 2025. bio je najtopliji mart za Evropi, još jednom pokazavši kako temperature nastavljaju da obaraju rekorde”, izjavila je Samanta Berges, zamenica direktora u Kopernikusu.
„To je takođe bio mesec sa kontrastom u ekstremnim padavinama u Evropi: dok su mnoga područja imala najsušniji mart u istoriji, druga su iskusila najvlažniji mart u najmanje poslednjih 47 godina.”
Treći najtopliji mart u Srbiji
Kada je reč o Srbiji, bio je to treći najtopliji mart u istoriji merenja sa prosečnom temperaturom vazduha od 9,2 ºC, otkriva mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Jedina dva toplija marta od 1951. do danas, u našoj zemlji, bili su mart 2024. (9,7 ºC) i mart 2001. godine (9,6 ºC).
Na Crnom Vrhu mart je bio najtopliji od početka merenja na ovoj stanici, sa srednjom temperaturom vazduha 5,9 ºC. Dok je u Dimitrovgradu, na Kopaoniku, u Ćupriji i Leskovcu ovaj mart drugi najtopliji. Kako navodi RHMZ, u većem delu zemlјe mart 2025. godine plasirao se među najtoplijima u istoriji merenja.
Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale
za referentni period 1991-2020. bilo je od +2,0 ºC u Somboru do +4,5 ºC na Crnom Vrhu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha u Srbiji iznosila je 30 ºC, a izmerena je 15. marta u Kruševcu. U pitanju je bio tropski dan – a proleće kalendarski tada još nije ni počelo, a kamoli leto kada su takve temperature tipičnije. Drugim rečima, i dalje je bila zima.
Tropski dani su dani kada maksimalna dnevna temperatura bude 30 i više stepeni Celzijusa, a to se tokom marta u Kruševcu desilo još samo davne 1952. godine, stoji u biltenu.
Tri letnja dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom od preko 25 ºC, zabeležena su u Ćupriji, dva u Kragujevcu i Nišu, a jedan u Banatskom Karlovcu, Valјevu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu, Požegi, Kralјevu, Kuršumliji, Kruševcu, Leskovcu, Zaječaru, Dimitrovgradu i Vranju.
Mart je obeležen jednim toplotnim talasom koji je harao celom zemljom sa izuzetkom Loznice, a na većini mernih stanica trajao je od sredine prve do sredine druge dekade marta na većini stanica.
