Koral Pasisi iz Zajednice Pacifika pred Međunarodnim sudom pravde / foto: Međunarodni sud pravde, Frank Beek
„Sa dubokim osećajem hitnosti i odgovornosti stojim pred vama danas. Ishod ovog postupka će odjeknuti kroz generacije, određujući sudbinu nacija poput moje i budućnost naše planete.”
Ovim rečima Ralf Regenvanu, specijalni izaslanik za klimatske promene i životnu sredinu u maloj ostrvskoj zemlji Vanuatu, otvorio je najveće klimatsko saslušanje pred Međunarodnim sudom pravde.
U srcu slučaja, pokrenutog u martu prošle godine, leži pokušaj ranjivih nacija da se kreira stroži pravni okvir i jasne pravne obaveze u pogledu klimatske akcije. Upravo je Vanuatu predvodio napore usmerene na obezbeđivanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, a koje bi trebalo da se objavi u toku naredne godine.
Od 2. do 13. decembra 2024, petnaestoro sudija saslušalo je predstavnike čak 96 država i 11 međunarodnih organizacija.
Tokom dve nedelje saslušanja, Palata mira u Hagu bila je poprište potresnih svedočanstava i iskustava iz zemalja globalnog juga koje su najugroženije klimatskim promenama iako su najmanje za njih odgovorne.
Predstavnici Tuvalua tako su objasnili da će biti to prva zemlja za koju se očekuje da će biti u potpunosti izgubljena usled porasta nivoa mora, podstaknutog klimatskim promenama: pre nego što budu potpuno potopljena, ostrva će najpre postati nenaseljiva.
„Tuvalu neće u tišini nestati u narastajućem moru”, istakla je nacija i dodala da ova pretnja mora da se uzme u obzir pri proceni suda.
Sa druge strane, nekoliko najvećih zagađivača i proizvođača fosilnih goriva odricalo se krivice u problemu ili se zalagalo za njeno ublažavanje.
Ilustrativan je primer Sjedinjenih Američkih Država, najvećeg emitera ugljen-dioksida kroz istoriju. Govoreći o istorijskoj odgovornosti, pravna savetnica u Državnom sekretarijatu, Margaret Tejlor, rekla je sledeće:
„Radnje ili propusti koji su prethodnili kristalizaciji međunarodnih obaveza u pogledu klimatskih promena ne mogu biti međunarodno protivpravna dela.”
Jedna od skoro sto država saslušanih tokom ovog postupka bila je i naša.
„Republika Srbija je zemlja bez izlaza na more teško pogođena klimatskim promenama”, naglasio je Aleksandar Gajić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova.
„Podaci pokazuju da je porast prosečnih temperatura u Republici veći i da temperatura raste brže od globalnog proseka. Tačnije, srednja vrednost iznosi 1,8 °C, a ide i do 2,6 °C tokom letnje sezone. Ukupna minimalna materijalna šteta prouzrokovana klimatskim i vremenskim nepogodama, većinski sušama i poplavama, u periodu od 2000. do 2020. dostiže 6,8 milijardi evra.”
Nakon održanih javnih saslušanja, od glavnog pravosudnog organa Ujedinjenih nacija – koji se kolokvijalno naziva i Svetskim sudom – sada se očekuju odgovori na sledeća dva ključna pitanja:
- Koje su obaveze država po međunarodnom pravu za zaštitu klimatskog sistema od antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte?
- Koje su pravne posledice ukoliko su zemlje pričinile ozbiljnu štetu klimatskom sistemu svojim delovanjem ili pak nedelovanjem?
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ishod će biti savetodavnog karaktera i neće biti pravno obavezujuć – a samim tim neće moći da podstakne nacije na klimatsku akciju. Barem ne sam po sebi.
Značaj mišljenja Međunarodnog suda pravde o klimatskim promenama krije se u pravnoj i političkoj relevantnosti. Tako će ono verovatno imati odjeka u klimatskim tužbama pred sudovima širom sveta, uključujući i one u kojima male ostrvske zemlje traže nadoknadu od razvijenijih zemalja za klimatsku štetu nanetu kroz istoriju.
