Foto: Flickr / Detlef Wieczorek
Da li ste tokom ovih vrelih dana u Beogradu pokušali da kupite ventilator?
Ako ste u tom poduhvatu uspeli, moglo bi se reći da ste rođeni pod srećnom zvezdom.
Naime, ja u beogradskim prodavnicama već danima unazad nailazim na odgovor „nemamo ventilatore”.
I po svemu sudeći, samo sam jedan u nizu potrošača koji su u jeku aktuelnih vrućina prilično neuspešni u potrazi za rashlađenjem ovog tipa. Čak je i korisnik društvene mreže X (nekadašnji Tviter) podelio slično iskustvo nakon što mu se pokvarila klima:
Sa druge strane, ja klimu i nemam, čak ni pokvarenu. Već tri godine, živim u malom stanu koji je većinu dana u hladovini drveća oko zgrade, pa jednostavno nisam imala potrebu za tim.
I sve je bilo OK do ovog jula, koji bi mogao da bude najtopliji u istoriji merenja u Srbiji.
Kada je 7. jula krenuo toplotni talas širom Srbije, a koji preti da postane najintenzivniji ikada izmeren kod nas, shvatila sam da mi je bilo kakav oblik hlađenja postao – neophodnost. Kao brzo rešenje, odlučila sam da kupim ventilator.
Ali kako se u međuvremenu ispostavlja, to baš i nije tako brzo rešenje kao što mi se učinilo na prvu loptu.
Nakon posla, po ovim visokim temperaturama, šetam od radnje do radnje u komšiluku da bih se suočila sa istim demotivišućim odgovorima prodavaca: „nemamo”, „jutros nam je stigla određena količina od dobavljača ali sve smo prodali”, „poslednji je otišao malo pre nego što ste došli”, „pokušajte u drugom objektu ili sutra ujutru, ništa ne garantujemo”, „nestašica je ventilatora”.
Koliko vidim, nisam jedina koja se našla u nebranom grožđu – okružena sam kupcima koji poput mene traže ventilatore i onima koji kupuju klime.
Da se razumemo, ne želim luksuzan proizvod, niti da za ventilator izdvojim preko četiri hiljade dinara, a kamoli dvadesetak – a upravo takvih jeftinijih ventilatora nema.
U očaju, u sredu, 17. jula, svratila sam i do obližnjih kineskih prodavnica.
„Nemamo, stižu u petak”, kažu mi u jednoj.
U drugoj, manjoj, verovatno ih neće ni dobiti.
Međutim, ono što primetim je da su odmah na ulazu postavili manje ventilatore za lice i nešto mi govori da je to među najtraženijom robom u danima iza nas.
U ovim danima, obeleženim ekstremnim vrućinama, mnogi se hlade pa je tako u ponedeljak, 15. jula, registrovana rekordna letnja potrošnja struje.
Prema proračunima iz Elektromreže Srbije (EMS), potrošili smo 103 gigavat-časa, deset odsto više nego prošle godine.
U kontekstu sve toplijih leta usled klimatskih promena i posledičnog masovnog oslanjanja na klimatizaciju, primećuje se sve manja razlika između letnje i zimske potrošnje.
„Nov (neotpakovan) ventilator” na sajtu sa polovnom robom: Cena? Prava sitnica
Naposletku mirim se sa tim da možda moram da se strpim nekoliko dana i da ventilator treba da poručim sa sajta jedne od vodećih radnji sa belom tehnikom.
Pomislih: „Vrućine će potrajati, a ako ga zaista nema u Beogradu kako stanje na zalihama pokazuje, dopremiće mi kuriri iz Sombora, Kragujevca, Niša.”
Ali neće.
„Proizvod trenutno nije dostupan”, odgovara mi i sam sajt.
Na kraju pronalazim ventilator marke VOX, model 1630, u online prodavnici sa polovnom robom.
„Nov (neotpakovan) ventilator”, navodi prodavac u jednom od oglasa.
Možda ste pomislili: „Eto, onda ova potraga ima srećan kraj.”
Pa i ne baš. Cena pomenutog ventilatora iznosi „tričavih” petnaest hiljada dinara nasuprot oko 2.500 koliko je koštao u radnjama, sa sve garancijom.
Pravilo je da su nestašice praćene poskupljenjima. Ipak, nisam očekivala baš šest puta veću cenu.
I dok ovog petka ustajem u ranu zoru kako bih svoju sreću još jednom okušala kod onih Kineza što rekoše da im ventilatori dolaze danas, shvatam da je ovo tek jedan ilustrativan primer lične borbe da se prilagodim na izmenjene klimatske uslove.
Slično su proteklih meseci doživeli i Indijci: kako bi se izborili sa jakim vrućinama, kupovali su klime i potražnja je skočila za preko 50% u odnosu na prošlu godinu.
Tamošnji proizvođači bili su spremni za povećanje od 25 do 30% i niko nije očekivao tako rekordne brojke. To je dovelo do vazdušnog transporta komponenti iz zemalja kao što su Kina, Malezija i Japan zato što standardni prevoz okeanima traje znatno duže.
„Ono što industrija proda za godinu dana, ove sezone prodato je za tri meseca”, rekao je generalni direktor u kompaniji Blue Star, B. Tiagaradžan, za indijski medij Economic Times.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uostalom, hlađenje je samo mera adaptacije koja neće sprečiti dalji porast temperature na planeti.
Pravi lek se naravno zna: napuštanje fosilnih goriva, čije sagorevanje zagreva atmosferu, i njihova zamena obnovljivim izvorima. Drugim rečima, energetska tranzicija.
Ta misija trebalo bi da se odvija paralelno sa prilagođavanjem, traje i trajaće decenijama, a pre svega počiva na političkim liderima i naftnim kompanijama. Mi samo možemo da se nadamo da će nosioci ovog zadatka biti jednako ambiciozni – ali uspešniji i brži – nego ja u kupovini ventilatora.
Inače, prodaje li neko ventilator?
