Foto: Wikimedia / Nenad Stojkovic / CC BY 2.0
Sredinom prošlog meseca čak je i svetskim medijima odjeknula vest o sudbini jednog jezera u Srbiji. U pitanju je Rusanda, u blizini Zrenjanina. Naše najveće slano jezero, sa lekovitim blatom na dnu, u najtoplijem julu u istoriji merenja presušilo je – a tako niski nivoi, koliko seže sećanje meštana, dostignuti su prvi put.
Ovo leto, koje obeležavaju žestoke vrućine i suša, nastavlja da donosi presedane i ozbiljne izazove za svakodnevicu ljudi i u avgustu. Među njima su i česme iz kojih ne potiče voda.
Širom zemlje presušila su jezera, izvori i reke, a stanovništvo je ostalo bez vode za piće i osnovne potrebe, kao i za stočarstvo i poljoprivredu, saopštile su Organizacija za političku ekologiju Polekol i mreža organizacija i pojedinaca Pravo na vodu.
Prema mapi koju su izradili i objavili, preko četrdeset lokacija pogođeno je restrikcijama vode i problemima u vodosnabdevanju usled izrazito visokih temperatura i male količine padavina u proteklih više od mesec dana – od Tavankuta i Novog Sada preko Gornjeg Milanovca i Čačka pa sve do Niša i Bujanovca.
Posebno je dramatično u Sjenici koja je protekle nedelje proglasila vanrednu situaciju zbog nemogućnosti da se samostalno izbori sa krizom. Lokalna samouprava raspolaže jednom cisternom od devet kubika vode koja može da obiđe 2-3 sela, pa se cisterna čeka i po petnaest dana, stoji u saopštenju. Pomoć je stigla iz Čajetine i od Vojske Srbije.
Samo na prostoru Sjenice, jednog od najhladnijih područja na Balkanu, ugroženo je preko dvadeset sela, a istaknuta su najugroženija od njih: Karajukića Bunari, Bare, Vapa i sela u blizini Uvca.
Stanovnici naglašavaju da nemaju vodu ni za sopstvene potrebe.
Ali sumorna slika iz pešterskih predela nadilazi samo vodosnabdevanje, rizici se nadvijaju i nad stočnim fondom… Potoci, bunari i lokve sa kojih se napaja stoka presahli su, a došlo je i do prvih uginuća životinja, prenosi RTS.
U svetlu dugotrajne suše, vanredna situacija proglašena je i u Gornjem Milanovcu, gde su na snazi planska isključenja vode, a žitelji se snabdevaju cisternama. Iz sela Brusnica kažu da su poslednjih deset dana imali vodu samo dva puta po nekoliko sati. Snalaze se tako što kupuju flaširanu vodu, sipaju vodu u balone i buriće kada naiđe cisterna, greju vodu za kupanje…
U obližnjim Čačku i Lučanima zabranjeno je nenamensko trošenje vode.
Gornji Milanovac, Čačak i Lučani, kao i Arilje i Požega, vodu crpe iz reke Rzav koja je od proteklog meseca u velikom opadanju, piše Polekol. Kako bi se rezervoari sačuvali od potpunog pražnjenja, najavljena je i mogućnost uvođenja restrikcija.
U istočnoj Srbiji, tačnije u Majdanpeku i Debelom Lugu, oko deset hiljada ljudi ostalo je bez vode nakon što je Javno preduzeće Vodovod obustavilo snabdevanje koje se vrši iz Velikog Peka, na mestu Pustinjac, blizu rudnika kompanije Ziđin. Vodozahvat je ispod nivoa potrebnog za normalno funkcionisanje sistema. Dok se na stanovništvo apeluje da racionalno koriste vodu i najavljuju restrikcije, lokalni aktivisti ukazuju na to da Žiđin nesmetano crpi vodu za proizvodne procese, navode iz Polekola.
U selima u okolini Vrnjačke Banje, za 1.200 seoskih domaćinstava, počela su planska isključenja vode po grupama u trajanju od šest časova dnevno. Zbog prekomerne upotrebe vode u četiri najveća tamošnja sela, zabranjuje se polivanje bašti, travnjaka i punjenje bazena. Voda se koristi isključivo za piće i u sanitarne svrhe, a Javno preduzeće Vrući izvor najavilo je pojačanu kontrolu komunalnih inspekcija uz pretnju kaznom od 75.000 dinara za nenamensko trošenje vode.
Na različite načine i u različitom obimu, pogođeni su i Tavankut kod Subotice, na krajnjem severu zemlje, zatim beogradske opštine Mladenovac i Barajevo, Aranđelovac, Topola, Smederevska Palanka, Batočina, Leskovac, Vranje, Bujanovac…
Ovo je bilo tek nekoliko ilustrativnih slika iz gradova i opština u Srbiji u kojima aktuelno vrelo leto uzima danak nad osnovnim životnim resursom – vodom. Probleme sa vodosnabdevanjem i restrikcijama prošle godine imale su dvadeset tri lokalne samouprave, a u toku leta 2024, koje bi vrlo izvesno moglo da bude najtoplije ikada zabeleženo kod nas, stanje je još gore.
Kako navodi Polekol, u Srbiji se preko komunalnih vodovodnih sistema zahvata 687 miliona m³ godišnje. Ukupni gubici vode su oko 35% od zahvaćene vode (242 miliona m³ – 7,6 m³/s) što je približno zapremina Zlatarskog jezera. Ogromni gubici, koji u nekim gradovima i opštinama ide i do 50%, pripisuju se zastareloj infrastrukturi.
Made se kao najčešći razlog restrikcija ističe neracionalna potrošnja, epidemijske razmere problema ukazuju da se pre radi o sistemskim propustima, a ne o neodgovornosti građana, smatraju iz Polekola.
Jedan od ključnih uzroka problema jesu klimatske promene. Sušni periodi u našoj zemlji, sa napredovanjem porasta temperature, postaju učestaliji: nekada se u toku jedne decenije dešavala samo jedna suša, a danas se u istom vremenskom opsegu beleži čak pet suša.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Život u sušnijoj i toplijoj Srbiji postaje izazovniji čak i izvan problema sa vodosnabdevanjem: klimatske promene desetkuju poljoprivredne prinose i narušavaju naše zdravlje.
Po svemu sudeći, na planeti izmenjene klime, nad nama se nadvija se sve veća opasnost od toga da ožednimo, ogladnimo i razbolimo se.
Ipak, rešenje se zna: energetska tranzicija na obnovljive izvore kojom bi se zauzdalo dalje globalno zagrevanje.
