Nobelova nagrada ustanovljena je davne 1901. godine, testamentom švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela koji je želeo da svoje bogatstvo usmeri na priznavanje onih koji su u prethodnoj godini doneli „najveću korist čovečanstvu”.
Od svojih početaka, Nobelova nagrada dodeljuje se u ukupno pet kategorija: fizika, hemija, fiziologija ili medicina, književnost i mir.
Originalna lista proširena je samo jednom, 1968. godine, kada je Švedska banka, najstarija centralna banka na svetu, na 300. godišnjicu svog postojanja uvela Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Pretraživač Ekozija, poznat po tome što prihode ulaže u sadnju drveća, sada poziva Kraljevsku švedsku akademiju nauka – koja je zadužena za izbor dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju i ekonomiju – da naredne godine ustanovi prvu Nobelovu nagradu za klimu i planetarno zdravlje.
Za te svrhe ova tehnološka organizacija već je namenila milion evra koje je deponovala kod notara u Berlinu kao pomoć za osnivački fond nove nagrade. Oni smatraju da bi nagrada sa tolikim prestižom mogla da ubrza napredak klimatske akcije „u trenucima kada je to najvažnije”.
Kako se navodi u saopštenju, ova ideja je u skladu sa prvobitnom vizijom Alfreda Nobela da njegove nagrade služe najvećoj dobrobiti čovečanstva:
„U 21. veku, to mora da uključuje zaštitu klimatskog sistema od kojeg zavisi svaki ljudski život.”
Iz Ekozije dodaju da su takođe otvoreni za finansiranje „dugoročne fondacije” ili podelu troškova sa drugim organizacija posvećenim klimatskoj pravdi kako bi rešenja za klimatske promene zadržala svoje mesto u porodici Nobelovih nagrada.
Kako naglašavaju predstavnici organizacije, oni ne žele da imaju nikakav uticaj na proces nominacija ili izbor laureata, odnosno dobitnika Nobela. Umesto toga, nagrada bi pratila iste principe koji važe za Nobelovu nagradu za ekonomiju, gde članovi komiteta biraju kandidate koji ispunjavaju uslove među onima koje su prethodno nominovali eksperti širom sveta.
„Način na koji se prilagođavamo klimatskoj krizi definisaće čovečanstvo”, kazao je izvršni direktor Ekozije, Kristijan Krol.
„Verujemo da će, uz stručnost i prestiž koji donose Kraljevska švedska akademija nauka i Nobelov komitet, ova nova nagrada osvetliti, nagraditi i inspirisati revolucionarne inovacije i posvećene pojedince koji neumorno rade kako bi osigurali naš opstanak za generacije koje dolaze.”
Da li će se Nobelova nagrada za klimu i planetarno zdravlje realizovati?
Na osnovu novih informacija iz Švedske, izgleda da neće.
Ekozija je pismom kontaktirala Nobelovu fondaciju predstavivši svoju ponudu i izražavajući nadu za saradnjom. Kao simbol budućnosti kojoj se nadaju, ručno su izradili plavu Nobelovu stolicu – po uzoru na stolice na kojima sede laureati na ceremoniji dodele nagrada.
„Za sada je prazna – kao podsetnik mesta na kojem bi mogla da bude klimatska akcija jednog dana, ako radimo zajednički.”
Ali po svemu sudeći, stolica će i dalje biti prazna. Prema pisanju nemačkih medija, Nobelova fondacija je odbila inicijativu Ekozije, potcrtavajući da nagrada za klimu nije bila u testamentu Alfreda Nobela.
Biti Nobelovac nije samo stvar prestiža. Svaki laureat dobija zlatnu medalju od 18-karatnog zlata, unikatnu ručnu oslikanu diplomu i značajan novčani iznos koji proteklih godina iznosi oko milion evra. Ovaj novac naučnici i aktivisti najčešće ulažu u svoja istraživanja, laboratorije ili humanitarne fondove.
Iako posebna kategorija za klimu formalno za sada ne postoji, nauka o očuvanju planete je već uveliko prepoznata kroz druge discipline kao što su hemija i fizika, pa čak i mir.
Tako su ove godine, trojica naučnika podelila Nobelovu nagradu za hemiju, konkretno za polimere koji mogu da „uhvate” ugljen-dioksid, dok su 2021, Šjukuro Manabe i Klaus Haselman dobili Nobela za fiziku za postavljanje temelja klimatskih modela koji danas precizno predviđaju globalno zagrevanje. Al Gor i Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) nagrađeni su 2007. Nobelovom nagradom za mir jer su klimatsku krizu postavili u sam vrh svetske političke agende, a Pol Krutcen i Njegov tim dobili su Nobela za hemiju još 1995. za svoj rad na razumevanju ozonskih rupa.
Kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književost 1961. godine, dobio je oko 250.000 švedskih kruna, što bi danas iznosilo oko 320.000 evra.
Iako je taj iznos nominalno manji od današnje nagrade (koja je skoro milion evra), on je u to vreme imao ogromnu kupovnu moć.
Andrić je čitavu sumu donirao Bosni i Hercegovini za unapređenje bibliotekarstva.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dok Nobelova fondacija pažljivo čuva svoju tradiciju, pojavile su se nove, moderne nagrade, fokusirane isključivo na spas planete. Najznačajnija među njima verovatno je Earthshot koju su 2020. godine pokrenuli britanski princ Vilijam i Dejvid Atenboro, sa „rešavanjem klimatskih promena” kao jednom od kategorija.
Inicijativa pretraživača Ekozija, koji je ponudio milion evra za osnivanje zvanične Nobelove nagrade za klimu, možda još uvek čeka na „zeleno svetlo”, ali poruka je jasna: svet nikada nije bio složniji u nameri da nagradi one koji čuvaju naš jedini dom.
