Da li bi jedenje burgera od insekata umesto kobasice ili smutija od morskih algi umesto mlečnog šejka moglo da pomogne životnoj sredini i naporima da se smanji zagrevanje planete? Da, kažu naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj u svom novom istraživanju.
Zamena ishrane bogate mesom i mlečnim proizvodima onom koja je zasnovana na biljkama i „novoj“ hrani kao što su alge, insekti, kultivisano meso i mikoproteini može da smanji uticaj ishrane na životnu sredinu i do 80%, zaključak je studije koja je objavljenja u časopisu Nature food.
Ovo smanjenje se pre svega ogleda u smanjenoj upotrebi zemljišta i vode kao i znatno nižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na tradicionalnu ishranu koja je zasnovana na mesu.
Globalna poljoprivreda i celokupan prehrambeni sistem, ukjlučujući i energiju koja se koristi za transport, rashlađivanje i kuvanje hrane, činili su 31% emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2021. prema podacima Ujedinjenih nacija. U ovoj brojci posebno se ističu proizvodnja mesa i mleka koji imaju najveći negativan uticaj na životnu sredinu.
Autori pomenutog istraživanja smatraju da je potpuno izbegavanje mesa teško dostižan cilj, zbog čega ističu da se značajan pozitivni efekat može postići jednostavno smanjenjem potrošnje mesa i zamenom alternativnim izvorima proteina, gde god je to moguće.
Šta je nova hrana?
Nova hrana koja se predlaže kao moguća stavka na budućem meniju uključuje neke poznate stvari, ali i dosta inovacija.
U poznatoj kategoriji je obrok od insekata koji se pominje još u Bibliji. Insekte, koji su odličan izvor proteina i zdravih masti, mnoge kulture još uvek konzumiraju.
U novoj kategoriji su stvari poput spiruline, kultivisano mleko iz pečuraka i meso dobijeno u laboratoriji. Nekima možda može zvučati kao naučna fantastika, ali ovi proizvodi su bliži našim trpezama nego biste pretpostavili.
Uopšteno, pod novom hranom se smatra hrana, sastojci hrane i metode proizvodnje hrane koji se u Evropskoj zajednici u značajnoj meri nisu koristile za ljudsku ishranu pre 1997. godine.
U teoriji rešenje u vidu alternativne ishrane koje predlaže finski tim naučnika deluje jednostavno, ali je neophodno suočiti se sa realnošću da je masovno prihvatanje i usvajanje cvrčaka, algi i sintetičkog mesa složen proces, kako iz ekonomskih i proizvodnih razloga, tako i zbog otpora tradicije i kulture.
Brojni su izazovi koje treba premostiti da bi alternative za hranu životinjskog porekla bile naširoko prihvaćene, ipak čini se da će trpeza u budućnosti svakako nuditi takve mogućnosti.
Da li biste jeli burger od insekata?
Burgeri od insekata možda još uvek nisu česta pojava na evropskim i domaćim jelovnicima, ali uskoro bi mogli da budu uobičajena opcija u restoranima brze hrane širom kontinenta.
Istraživači sa Univerziteta Vageningen u Holandiji tvrde da insekti imaju isto toliko hranljive vrednosti kao i obično meso i odličan su izvor proteina. Procenjuje se da postoji preko 2000 vrsta koje su jestive za čoveka. Osim toga, koštaju manje za uzgoj od stoke, troše manje vode i ne proizvode velike emisije ugljen-dioksida.
Veliki deo svetske populacije već jede insekte kao redovan deo svoje ishrane. U Africi su popularne gusenice i skakavci, u Japanu ose su poslastica, a na Tajlandu se jedu specijaliteti od cvrčka.
Evropska komisija je početkom ove godine odobrila upotrebu kućnog cvrčka za ljudsku ishranu, što je već treći insekt na spisku dozvoljenih insekata.
Uskoro ovakva visokoproteinska pljeskavica mogla bi da se poslužiti, na primer, sa pomfritom od povrća u nekom od restorana brze hrane.
Meso i mleko bez stradanja životinja
Takođe i omiljena pića bi mogla da imaju više načina na koje se spremaju. Tako bi u pauzi za čitanje najnovijih vesti mogli da popijemo kapućino sa kultivisanim mlekom.
Osnivači jedne startap firme koriste modifikovane gljive za proizvodnju određenih mlečnih proteina, kao što je protein surutke. Dobijeni proizvod se može koristiti za pravljenje tečnosti sa sličnim svojstvima kao životinjsko mleko, ili za pravljenje sladoleda ili krem sireva, u potpunosti bez životinja.
To je samo jedan od sve većeg broja proizvoda dobijenih novom tehnologijom koja je poznata i kao ćelijska poljoprivreda. Osnovna ideja je da se proizvodi meso, mleko ili drugi životinjski proizvodi bez potrebe za uzgojem i klanjem stoke.
Ipak, iako se najavljuje da bi ove namirnice već u toku godine mogle da se nađu na tržištu u nekim zemljama, verovatno će biti potrebno još neko vreme dok postanu uobičajene u lokalnim makretima.
Alge kao važan deo ishrane budućnosti
U međuvremenu, neka hrana budućnosti se već uveliko konzumira na globalnom nivou. Jedna od njih je spirulina, vrsta mikroalgi koja je bogata proteinima, magnezijumom i vitaminima B. Ova namirnica je postala deo mnogih popularnih recepta. Na vašem meniju se može naći u vidu smutija sa veganskim mlekom, bananom i puterom od orašastih plodova.
Pored mikroalgi, koje su našle put u mnoge kuhinje, veliki potencijal imaju i alge. Njima mogu da se hrane ljudi i životinje i može da se uzgajaju u okeanu, što je veliki bonus, jer je dostupnog zemljišta i slatke vode u svetu u sve manjoj količini.
Neki stručnjaci u prehrambenoj industriji predviđaju da bi uzgoj algi mogao postati najveća svetska industrija useva.
Osim insekata, laboratorijskog mesa uzgojenog u ćelijama, proteina dobijenih iz algi istražuju se i mnogi drugi putevi prozvodnje, kao što je 3D štampano meso na bazi žitarica ili biljaka poput pirinča ili graška.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prepreke budućoj ishrani
U svetu u kojem ogroman broj ljudi ishranu zasniva na mesu, ove metode pravljenja alternativnih izvora proteina se mogu doživeti kao čista naučna fikcija.
Drugi su zabrinuti za bezbednost novih procesa proizvodnje, kao i to da li će ovakvi proizvodi biti propisno označeni i odvojeni od onih dobijenih tradicionalnim metodama. Propisi EU podvlače upravo ova dva principa kao najvažnije stavke za ulazak nove hrane na evropsko tržište, ali će biti potrebno mnogo više od toga da ona bude naširoko privaćena. Pre svega biće potrebno vreme.
Neke države uspevaju da probiju led i demonstriraju da je moguće preokrenuti trend rasta konzumiranja namirnica životinjskog porekla. Nemačka, na primer, poslednjih godina beleži pad proizvodnje mesnih proizvoda i porast veganskih zamena za meso.
Indijska industrija alternativnih proteina razvija se brzinom bez presedana. Istovremeno, lokalna vlada finansira grantove za promovisanje istraživanja i razvoja ćelijske poljoprivrede i uvođenje nekih regulatornih promena koje mogu uticati na tražište alternativnih proteina.
Kako se stanovništvo povećava, veći broj ljudi znači i sve veću potražnju za poljoprivrednim i stočnim proizvodima, a izazov da se namiri potražnja i održe postojeće cene postaje sve teži. Nova hrana verovatno neće uskoro potisnuti proizvode dobijene od životinja, ali će svakako postati validna opcija za njenu zamenu i time smanjiti trend koji šteti i životinjama i planeti. A u svetu koji se bori sa klimatskom krizom, hrana budućnosti je i potencijalno važan savezik.