Foto: Flickr / Mega-tron
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je globalni izveštaj o obnovljivim izvorima energije za 2023. godinu. U pitanju je ne samo pregled aktuelnog stanja, već uključuje i procene, projekcije i savete: koliko smo daleko od ciljeva energetske tranzicije, na globalnom nivou, i šta još moramo da uradimo da bismo najzad okončali hegemoniju fosilnih goriva?
Kako navodi IEA, 2023. bila je dvadeset i druga zaredom rekordna godina kada je u pitanju rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Prethodne godine ukupni kapaciteti obnovljivih izvora porasli su za procenjenih 510 GW (sa 3630 na 4140 GW), što je bio čak 50% veći rast nego prethodne, 2022. godine.
Kako piše IEA, sudeći po sadašnjem rastu, predviđa se nekoliko važnih globalnih događaja u narednih pet godina:
- 2024, solar i vetar zajedno će prvi put proizvesti više struje nego hidroelektrane
- 2025, obnovljivi izvori će prevazići ugalj i postati najveći globalni izvor energije
- 2025. godine vetar prevazilazi proizvodnju iz nuklearnih elektrana; 2026. godine isto to radi i solar
- 2028. godine ukupan globalni udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje biće 42%, a udeo vetra i solara će se duplirati u odnosu na današnje stanje i biće 25%
U apsolutnim brojkama, Kina je još jednom bila vodeća zemlja u novim instalacijama: tokom 2023. godine, Kina je instalisala novih kapaciteta solara koliko je ceo ostatak sveta ugradio prethodne, 2022 godine. Po proračunima Agencije, Kina će 2024. godine dostići svoje nacionalne ciljeve novih instalacija vetra i solara za 2030. godinu – drugim rečima, šest godina pre zacrtanog roka.
Projekcije: potrebno je dostići 11.000 GW kapaciteta obnovljivih izvora do 2030, a trenutnom putanjom dostići ćemo oko 9.000
Međutim, procenjuje IEA, i pored neverovatne brzine novih instalacija u Kini, kao i mnogih pozitivnih vesti iz drugih zemalja G20, stopa rasta obnovljivih izvora i dalje nije dovoljno visoka.
Naime, na klimatskom samitu koji se krajem prošle godine održao u Dubaiju, usvojen je dokument kojim se preko 120 zemalja-potpisnica obavezalo na cilj utrostručenja kapaciteta obnovljivih izvora, tj. dostizanja 11.000+ GW kapaciteta do 2030. godine. Ovaj dokument potpisala je i Srbija.
Prema savremenim proračunima, u pitanju je neophodan korak koji bi omogućio dostizanje tzv. neto nula emisija na globalnom nivou do 2050. godine. Ali IEA u svom novom izveštaju nudi projekcije rasta sa zaključkom: nažalost, nismo (još) na pravom putu.
Sudeći po aktuelnim stopama rasta, IEA predviđa da ćemo do 2028. godine dostići globalne kapacitete od 7300 GW, a do 2030. naši globalni kapaciteti obnovljivih izvora biće dva i po puta veći nego 2022. godine.
Možda nam to deluje „blizu” – 2,5 naspram ciljanih 3 puta većih kapaciteta – ali u pitanju su ogromne brojke. Nedostaje oko 2000 GW kapaciteta. IEA u svom izveštaju navodi neke najvažnije korake koje je potrebno preduzeti da bi se ta razlika na vreme nadomestila.
U svakom slučaju, dosadašnji rast i velike promene koje su se dogodile tokom 2023. godine pokazuju da ovakve putanje nikako nisu nemoguće. Ovo su prve godine nove tehnološke revolucije, i rezultati koji se danas postižu su pre samo nekoliko godina delovali sasvim nedostižno, posebno kada se uzme u obzir kontinuirani pad cena i tehnološki napredak u solarnoj energiji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nažalost, mada je napravila određene preliminarne korake, Srbija kaska u priključivanju ovom globalnom projektu.
Naime, iako još uvek nisu dostupne procene na nacionalnom nivou, Srbija je tokom 2023. imala vrlo skroman rast kapaciteta obnovljivih izvora: pre svega kroz nekoliko manjih postrojenja na vetar i Sunce, snage do 10 MW, priključenih na lokalne distributivne mreže. Vetroelektrana „Krivača” snage 105,6 MW je najveće novo postrojenje, ali je ono u novembru pušteno u probni rad.
Takođe, broj kupaca-proizvođača među domaćinstvima se tokom 2023. utrostručio, i sada ih po zvaničnom registru ima skoro 2000 – ali u pitanju su, naravno, izrazito male solarne elektrane, pa je njihov ukupan kapacitet oko 15,5 MW.
U međuvremenu, u ostatku sveta, putanja tehnološke revolucije postaje sve jasnija. Pred Srbijom se nalazi izbor – ne da li će joj se priključiti, jer je to neminovno, već kada će to uraditi, i da li će njom upravljati na pravi način.
