Uprkos višedecenijskim naporima i višemilionskim ulaganjima u očuvanje vrste, populacije nosoroga u Africi i Aziji nastavljaju da opadaju. Smanjenju brojnosti ovih impresivnih životinja kumuje krivolov: svake godine lovokradice ubiju na hiljade nosoroga.
Motiv? Upotreba njihovih rogova u tradicionalnoj azijskoj medicini.
Iako su pozitivna zdravstvena dejstva samo mit, trgovina rogovima nosoroga sve je veća i praćena vrtoglavim skokom cena na crnom tržištu. Kako navodi Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), kilogram košta neverovatnih 60 hiljada dolara.
Štaviše, potražnja je toliko visoka da su mnoge vrste nosoroga dovedene na ivicu opstanka, uključujući tu i crnog nosoroga koji je, prema Crvenoj listi IUCN-a, kritično ugrožen.
S obzirom na to da su rogovi glavni razlog stradanja životinja, jedna od mnogobrojnih oprobanih taktika za očuvanje vrste jeste i njihovo odstranjivanje.
A sudeći prema rezultatima nove studije objavljene u naučnom časopisu Science, to se pokazalo veoma uspešnim.
Zajedno sa upravljačima, naučnici su – u periodu od 2017. do 2023. godine – prikupili podatke iz ukupno 11 prirodnih rezervata koji se protežu na 2,4 miliona hektara u severoistočnim delovima Južne Afrike i zapadnom Mozambiku. Ove krajeve naseljava oko jedne četvrtine svih afričkih nosoroga.
Za sedam godina istraživanja, rogovi su odstranjeni sa 2.284 životinja. Rezultat je bio nagli i značajan pad krivolova za, u proseku, 78%.
Ali i dalje od toga…
Kako navode autori studije, odstranivanje rogova takođe se pokazalo se kao najisplativija mera u borbi protiv krivolova – cena operacije po nosorogu je oko 570 dolara, što iznosi tek oko 1,2% od ukupnog budžeta namenjenog zaštiti nosoroga.
U međuvremenu, sredstva su većinski usmerena na reaktivne mere – povećan broj rendžera, kamere i pse tragače. Tokom trajanja studije, ovo jeste dovelo do hapšenja oko 700 lovokradica, ali nije osetno smanjilo stopu ubijanja nosoroga. Jedno od objašnjenja za to, navode autori, jeste i korupcija u organima reda.
S druge strane, kada su sprovedene mere uklanjanja rogova, stopa krivolova je drastično opala. I ne samo da je opala stopa ubijanja, već je i broj upada krivolovaca u to područje bio manji.
Ali ni ovo nije savršena mera prevencije.
Pošto rog ponovo raste, 111 nosoroga sa izraslim patrljcima rogova ipak je ubijeno. Mada je stopa ubijanja nosoroga bez rogova bila niža, u nekim slučajevima čak i mali ostatak roga bio je dovoljan za krivolovačke mreže.
Iako je krivolov opao u oblastima gde se odstranjivanje rogova primenjivalo, postoje dokazi da su se krivolovci preusmerili na druge regione, pokušavajući da tamo okušaju sreću i nastave svoje aktivnosti.
Istraživači su od 2017. do 2023. dokumentovali ukupno 1.985 smrti usled krivolova, odnosno oko 6,5% populacije na analiziranim prostorima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Odstranjivanje roga ne šteti nosorogu – slično je kao kada skratite nokte ili ošišate kosu. Ploča rasta ostaje netaknuta, pa rog postepeno ponovo izrasta. Uklanjanjem roga, lovokradice gube glavni motiv za ubijanje.
Ipak, nosorozi se ne zovu tako slučajno – rogovi im nisu samo znak prepoznavanja, već služe i za odbranu teritorije, zaštitu mladunaca i pri ishrani.
Iako je uklanjanje rogova efikasna mera za smanjenje krivolova, idealno bi bilo da nosorozi ostanu nosorozi sa sve rogovima, a da ljudi postanu malo više – ljudi.
