Saudijska Arabija, Irak i još nekoliko zalivskih zemalja najavili su proteklog vikenda da će, počev od maja, smanjiti proizvodnju nafte za ukupno 1,16 miliona barela dnevno nasuprot prethodnim uveravanjima da će zalihe održavati na stabilnom nivou.
Ovaj iznenađujuć potez naišao je na kritike Sjedinjenih Američkih Država i prema ocenama analitičara izazvaće trenutno poskupljenje i novu pretnju za globalnu ekonomiju u postojećoj delikatnoj situaciji.
Povrh toga, Rusija, koja je inače članica grupe OPEK+, saopštila je da će sopstvene rezove u proizvodnji nafte od 500 hiljada barela dnevno produžiti do kraja godine.
U središtu grupe OPEK+ nalazi se trinaest članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), pretežno sa Bliskog istoka i iz Afrike. OPEK je nastao 1960. kao kartel sa ciljem stabilizacije ponude i cena nafte, a tokom 2016. organizaciji se pridružilo još deset država među kojima je bila i Rusija. Tako je stvorena grupa OPEK+.
Saudijska Arabija i Rusija na dnevnom nivou, pojedinačno, proizvedu preko 10 miliona barela. Zajedno sa ostalim nacijama, one obezbeđuju oko 40% sirove nafte na svetu. Samim tim, OPEK+ kontroliše tržište. Kada dođe do smanjenja proizvodnje, nafta poskupljuje, a u suprotnom cene padaju.
Najskoriji rezovi u proizvodnji od dva miliona barela dnevno desili su se u oktobru prošle godine što je automatski dovelo do poskupljenja nafte od 5% na međunarodnim berzama.
Kako je navela Kejt Durijan sa Energetskog instituta za BBC, moguće je da najavljeno smanjenje proizvodnje predstavlja preventivni potez grupe OPEK+ s obzirom na to da se čini da potražnja za naftom neće biti jednako visoka kao što se prethodno predviđalo.
Nakon početka rata u Ukrajini, cene nafte su skočile na preko 130 dolara po barelu. Međutim, do marta ove godine pale su na petnaestomesečni mininimum i barel je koštao nešto iznad 70 dolara.
Prognozira se da će rezovi u proizvodnji prouzrokovati poskupljenje nafte na oko 100 dolara po barelu koje je već krenulo da se dešava. Trećeg aprila, nakon najava grupe OPEK+, cena barela nafte iznosila je 85 dolara.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Očekuje se da porast cena nafte zbog smanjenja proizvodnje prouzrokuje poskupljenje goriva širom sveta produbljujući krizu troškova života.
„Sveži inflacioni rizici znače da borba protiv inflacije još nije gotova”, izjavio je za Economic Times Kristofer Vong, strateg u banci OCBC u Singapuru.
Sa druge strane, Energy Monitor navodi da je rešenje za nestabilnost cena u sektoru energetike investiranje u razvoj obnovljivih izvora koje treba da predvode vlade.
U međuvremenu, korišćenje fosilnih goriva nije samo udarac na naš džep, već i na klimu. Sagorevanje prljavih energenata zagrejalo je planetu za 1,2 °C od početka industrijske revolucije, a kako bi se buduće zagrevanje zauzdalo na 1,5 °C neophodna je dekarbonizacija.
