Oprašivanje je proces zahvaljujući kojem na naše trapeze stiže brojno voće, povrće i orašasti plodovi. Međutim, poslednjih decenija svedočimo smanjenju populacije oprašivača za koje smo neposredno i posredno odgovorni.
A da li vam je nekada palo na pamet da manji broj insekata koji oprašuju može negativno da se odrazi i na broj ljudi?
Međunarodni tim naučnika, predvođen Univerzitetom Harvard, proračunao je u novoj studiji da neadekvatno oprašivanje dovodi do 427 hiljada viškova smrti godišnje zato što dolazi do gubitka zdrave hrane što dalje izaziva pojavu pratećih oboljenja kao što su bolesti srca, određene vrste raka i dijabetes.
Naime, prema njihovoj kompleksnoj računici, u nedostatku oprašivača, čovečanstvo je izgubilo između 3 i 5 odsto proizvodnje voća, povrća i orašastih plodova. Ovo je inače prva studija koja oslikava posledice nedovoljnog oprašivanja u divljini, od strane životinja, na javno zdravlje.
„Ključni nedostajući deo diskusije o biodiverzitetu je direktan uticaj na ljudsko zdravlje”, kazao je jedan od autora, Semjuel Mejers. „Ovo istraživanje pokazuje da gubitak oprašivača već utiče u velikim razmerama na zdravlje zajedno sa ostalim faktorima rizika.”
Rastući pritisci ljudskih aktivnosti predstavljaju ogromnu pretnju po biološku raznovrsnost. Jedan od poraznih rezulatata ovoga jeste i godišnji nestanak 1-2% populacije insekata, zbog čega pojedini eksperti upozoravaju da bismo u budućnosti mogli da očekujemo njihovu apokalipsu.
Oprašivači važe za neke od najbitnijih insekata s obzirom na to da povećavaju prinose tri četvrtine useva. Promene u korišćenju zemljišta, korišćenje štetnih pesticida i klimatske promene produbljuju probleme sa kojim se oprašivači suočavaju, a samim tim ugrožavaju i snabdevanje ljudi zdravom hranom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučnici su koristili empirijske dokaze iz mreže koju sačinjavaju stotine farmi širom Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike. Utvrdili su koliko je njihov rod opao zbog umanjenog kapaciteta oprašivanja. Koristeći globalni model rizika od bolesti, procenili su zdravstvene uticaje promena u oprašivanju na ishranu i smrtnost širom sveta.
Naučna saznanja upućuju da najveću štetu u proizvodnji hrane, usled ove pojave, trpe zemlje sa niskim prihodima. Poljoprivreda je na njihovim teritorijama, prema nalazima ove analize, zbog manjka oprašivanja i smanjenog roda zabeležila gubitke vrednosti između 10 i 30 odsto.
Sa druge strane, osmotreni teret na zdravlje veći je u zemljama sa srednjim i visokim prihodima gde su stope nezaraznih oboljenja više. Štaviše, navodi se 1% ukupnog mortaliteta u toku godine u ovim državama može se pripisati deficitu oprašivača.
Ovo je izuzetno neobično s obzirom na to da, generalno gledano, siromašnije države podnose veće zdravstvene žrtve. Ipak, kada je reč o neadekvatnom oprašivanju, najveći teret pao je na Kinu, Rusiju, Indiju i Indoneziju.
Zaštita oprašivača, dakle, nije samo ekološko, već takođe zdravstveno i ekonomsko pitanje. „Ova studija pokazuje da premala pomoć oprašivačima ne narušava samo prirodu već i zdravlje ljudi”, zaključio je naučnik Metju Smit.
