Uloga i značaj zemljišta u borbi protiv klimatskih promena

Kada se zemljište razumno koristi, može igrati važnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena skladištenjem ugljenika i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu

24/11/2020 autor: dr. Jordana Ninkov
0

Za samo 70 godina svetska populacija narasla je sa 2,5 na preko 7,8 milijardi ljudi. Ovakva demografska eksplozija dovela je do ogromne potražnje za hranom koja je u najvećoj meri zadovoljena sve većim širenjem industrijske poljoprivrede i neodrživih poljoprivrednih praksi. 

Međutim, za to postoji cena. Trenutno je na globalnom nivou primetan zabrinjavajući trend opadanja plodnosti zemljišta usled velikog gubitka organske materije iz površinskih slojeva, a osim što otežava proizvodnju hrane, degradacija zemljišta znatno utiče i na naše napore da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaustavimo najteže posledice klimatskih promena.

Značaj organske materije u zemljištu

U suočavanju sa klimatskim promenama od poljoprivrede se očekuje da odgovori na osnovnu ljudsku potrebu i nahrani sve veći broj stanovnika planete i to uprkos prognoziranim ozbiljnim klimatskim ometanjima ove „fabrike pod otvorenim nebom“. Prema nekim procenama, u narednih 40 godina potrebno je proizvesti količinu hrane koja je ukupno proizvedena u poslednjih 500 godina. 

U traženju rešenja, poljoprivrednici se sve više okreću svom osnovnom resursu – zemljištu, tj. unapređivanju njegovog kvaliteta i povećanju količine organske materije u njemu. 

Brojne su koristi i uloge organske materije u zemljištu, a neke od važnijih su sledeće:

  1. izvor azota i drugih hranljivih materija biljkama;
  2. povećanje dostupnosti vode biljkama u uslovima suše i njeno zadržavanje u slučaju viška i poplava;
  3. poboljšanje strukture zemljišta i smanjenje ugroženosti zemljišta od erozije i gubitaka;
  4. očuvanje biodiverziteta i ekoloških usluga zemljišta;
  5. i još mnogo toga…

Sve zajedno omogućava stabilniju proizvodnju hrane – veće i sigurnije prinose. Dodatno, kada se zemljište razumno koristi, ono može igrati važnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena skladištenjem ugljenika i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Prema tome, zemljište može dati trostruki doprinos u borbi sa klimatskim promenama… Kako?

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Ciklus ugljenika u prirodi

U ciklusu ugljenika u prirodi, zemljište predstavlja njegov najveći rezervoar. Ugljenik se u zemljištu nalazi kao organski ugljenik u sastavu organske materije zemljišta ili u neorganskom obliku u sastavu karbonata i drugih jedinjenja. 

Organski ugljenik čini oko polovine sastava organske materije (OM). Globalno posmatrano, zemljište sadrži više ugljenika do dubine od 1 m nego što ga ima u nadzemnoj vegetaciji i atmosferi zajedno

Ugljenik je deo svih živih bića i čini oko polovine suve mase živih organizama. Poput vode, i ugljenik kruži u prirodi, a krajnje uprošćen prikaz ciklusa ugljenika na relaciji atmosfera – biosfera – pedosfera (zemljište) bi bio: biljke fotosintezom izdvajaju CO2 iz atmosfere i ugrađuju u svoja tkiva, dok ostali živi organizmi unose ugljenik kroz lance ishrane. Razgradnja ostatka uginulih biljaka, životinja i ekskreta životinja dešava se uz rad razlagača, najviše mikroorganizama. Svi aerobni živi organizmi otpuštaju deo ugljenika disanjem u obliku CO2, tako da i zemljišta emituju CO2 zbog rada mikroorganizama koji razlažu ostatke biljaka i životinja i time vraćaju njihov ugljenik nazad u atmosferu. 

Međutim, zemljišta mogu „trajno“ da uskladište ugljenik u procesu  stvaranja stabilne organske materije, tako što se početna OM neće potpuno razložiti. Ovo je u zemljištu moguće tako što je organska materija sačuvana od potpune oksidacije (izloženosti kiseoniku) i dodatno, sačuvana fizičkom barijerom od rada „gladnih“ mikroorganizama, kao i vezivanjem OM za mineralne čestice zemljišta. 

Stabilna OM u gornjim, obradivim slojevima zemljišta traje i do nekoliko decenija, a u dubljim slojevima preko 1 m – ona je zarobljena „zauvek“. Proces stvaranja trajnog bazena ugljenika i premeštanje OM u dublje slojeve zemljišta traje milionima godina unazad i tako su i nastala fosilna goriva. 

Tako da su ljudi korišćenjem fosilnih goriva zapravo sagorevali milenijumske rezerve ugljenika, što je uz  degradaciju zemljišta, dovelo do povećanja količine CO2 u atmosferi. 

Zbog toga što je u stanju da sadrži toliko ugljenika,  zemljište istovremeno može biti i najveća šansa i najveća pretnja u ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma. 

Ukoliko zemljišta nadalje degradiraju, ona će, umesto da skladište, dodatno otpuštati CO2 u atmosferu iz gornjih slojeva. Gubitak organske materije iz obradivih slojeva zemljišta je globalan i rapidan, i prisutan je i u našoj zemlji. 

Svetska zemljišta u poslednjih sto godina kontinuirano gube organsku materiju usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje, gubitka šuma, erozije, širenja gradova i drugih ljudskih aktivnosti koje degradiraju zemljište. Procenjuje se da je danas trećina svetskog zemljišta degradirana u nekom obliku. Povećanjem temperature zemljišta su još podložnija gubitku OM i  sve manje spremna za ekstremna klimatske uslove suše i nepogode.  

Kako možemo povećati sadržaj organske materije u zemljištu?

Postoji nekoliko koncepata i više novih tehnologija gajenja koji mogu sačuvati i povećati sadržaj OM u zemljištu, kao što je: održivo korišćenje zemljišta, regenerativna poljoprivreda, ugljenička poljoprivreda, poljoprivreda nulte emisije i otpada, agrošumarstvo, organska proizvodnja, precizna poljoprivreda, redukovana obrada zemljišta, očuvanje plodoreda, pokrovni usevi, među usevi, zelenišno đubrenje, i dr. 

Ovo su dobre vesti da ukoliko promenimo način korišćenja zemljišta i agrotehniku – možemo značajno da doprinesemo i ublažavanju klimatskih promena. 

Inicijativa „4 per 1000“

Međunarodna inicijativa „4 u 1000“, pokrenuta je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu – COP 21, 2015. godine. Inicijativa se sastoji od udruživanja svih dobrovoljno zainteresovanih strana javnog i privatnog sektora u cilju povećanja sadržaja organskog ugljenika u poljoprivrednim zemljištima i time očuvanja zemljišta za proizvodnju hrane i ublažavanje klimatskih promena. 

Godišnja stopa rasta zaliha organskog ugljenika u zemljištu od 0,4%, ili 4 ‰ godišnje, u prvih 30-40 cm zemljišta, znatno bi smanjila koncentraciju CO2 u atmosferi

Ova stopa rasta nije normativni cilj za svaku članicu inicijative, ali je dobar pokazatelj da je čak i mali porast zaliha ugljenika u zemljištu presudan za poboljšanje plodnosti zemljišta i poljoprivredne proizvodnje i da bi se time doprinelo postizanju dugoročnog cilja ograničavanja porasta temperature na prag +2 °C, iznad kojeg, kako IPCC (Međuvladin panel za klimatske promene) ukazuje, efekti klimatskih promena znatno ugrožavaju život na planetii.

Da li to znači da imamo jednostavno i lako dostižno rešenje ispod svojih nogu?  

Ne u potpunosti, povećanje sadržaja organskog ugljenika od 4 ‰ godišnje zahteva ozbiljni zaokret u tehnologiji gajenja, veća početna ulaganja, više znanja, drugačiju mehanizaciju i donosi vidljivu korist tek u narednim godinama proizvodnje. Ovo znači da je za dostizanja cilja povećanja OM u zemljištu potrebna organizovana, naučna i institucionalna podrška proizvođačima.

Podrška naučne i međunarodne zajednice „zarobljavanju“ i skladištenju ugljenika u zemljištu

Potencijal doprinosa zemljišta u borbi sa klimatskim promenama je podržan čvrstim naučnim dokazima i istraživanjima. Međunarodna zajednica ubrzano radi na implementaciji ovakvih rešenja, najviše pod okriljem Ujedinjenih nacija, kao što je Globalno partnerstvo za zemljište (GSP).  Jedan od začetnika ove ideje i njen vatreni zastupnik je ugledni naučnik, profesor Ratan Lal, dobitnik mnogih priznanja. Profesor Ratan Lal u svom radu neprestano ukazuje na značaj zemljišta za opstanak naše planete i ističe da je zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i životne sredine – jedinstvena neraskidiva celina. 

Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv degradacije zemljista (UNCCD) u svom radu kao glavni cilj ima postizanje neutralnosti degradacije zemljista (LDN – land degradation neutrality), a efekat povezuje, pored već pomenutih, i sa borbom protiv suše.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR