Fotografija: YouTube Screenshot (Lorand Soares Szasz)
U rano popodne 28. marta 2023. godine, na putu od Subotice do Bačke Topole, negde pre sela Stari Žednik, dogodio se lančani sudar. Ukupno 14 automobila se slupalo jedni u druge, uključujući i jedan kamion.
Srećom, nije bilo nastradalih, i samo jedanaestoro je zadobilo povrede, uglavnom lakše – kako su pisali domaći tabloidi, svi vozači su nakon sudara prošli alko-test, i svako je u kolima bio sa sigurnosnim pojasom.
Krivac za sudar bila je jedna retka pojava na ovim prostorima: peščana oluja.
Jedna grupa mladića koja se zadesila na licu mesta, igrača fudbalskog kluba TSC Bačka Topola, zaustavila je saobraćaj i sprečila eskalaciju sudara. Na njihovom snimku sa telefona, koji se brzo proširio društvenim mrežama, jasno se vidi automobil koji pri velikoj brzini nestaje u barijeri od prašine iza koje se ne vidi ništa, ne znajući da ga odmah sa druge strane čeka sudar sa gomilom već olupanih vozila.
Snimak udesa koji su snimili fudbaleri kluba TSC Baška Topola
Ali iako nesvakidašnji, ovaj događaj nije bio puka slučajnost.
„Kad se dogodio sudar blizu Subotice, neke kolege su mi se javile da mi kažu, eto dogodilo se“, kaže dr Ana Vuković Vimić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, koja se već godinama bavi upravo ovom temom: peščanim olujama i udesima koje one izazivaju. „Ja sam godinama pričala da nas tako nešto čeka.“
Smrtonosni sudari usled peščanih oluja su dokumentovani širom sveta
Samo nekoliko dana ranije, 12. marta, na autoputu oko 20 kilometara zapadno od Budimpešte u Mađarskoj, peščana oluja izazvala je znatno veću katastrofu, u udesu u kojem je učestvovalo čak 42 vozila, uključujući i pet kamiona. Tada je i jedna osoba bila poginula.
Kako navodi jedno nedavno objavljeno istraživanje (sa napomenom da u pitanju verovatno nije potpuna slika), u SAD 21 osoba godišnje u proseku izgubi život u saobraćajnim udesima koje izazivaju peščane oluje.
U pitanju je naizgled dobro poznata stvar: vožnja u uslovima smanjene vidljivosti. Ali dok smo ovde navikli na kišu, jak vetar, maglu ili sneg, o kojima se uči i u auto-školama, peščane oluje uopšte nisu deo vokabulara saveta za vozače u Srbiji.
Pretpostavka je da ćemo kao vozači postupiti odgovorno, ali u peščanoj oluji između gubitka vidljivosti i sudara može proći samo par trenutaka.
Mada ih zovemo „peščane“, glavni sastojak ovih oluja su daleko manje čestice – prašina
Terminologija može da nas zavara. Mi ih sve zovemo „peščane oluje“, ali postoji ogromna razlika između oluja koje raznose krupnu materiju kao što je pesak i onih o kojima je ovde reč, a čiji je ključni gradivni element – prašina. U pitanju su čestice daleko sitnije od peska, veličine do oko 60 mikrometara u prečniku, koje se daleko lakše raznose na vetru.
„One se javljaju u sklopu ‘običnih’ oluja“, objašnjava dr Vuković Vimić. „Hladan, težak vazduh nastane u olujnim oblacima, spusti se do zemlje i napravi olujni front sa jakim vetrom pri tlu, koji kada se pojavi na pravom mestu, podigne i prašinu.“
„U Americi, i u drugim delovima sveta gde vladaju suvlji ili pustinjski uslovi, javljaju se oluje koje se nazivaju habub. U pitanju su velike peščane oluje kojih kod nas nema.“
Ali kao što se moglo videti ranije ove godine, i manje, lokalne peščane oluje mogu izazvati ogromnu štetu, kako materijalnu tako i u ljudskim životima. A kako navodi naša sagovornica, ovdašnje prilike su zapravo pogodne za pojavu ovakvih nepogoda.
Usled sveprisutne degradacije zemljišta, Srbija je plodno tlo za pojavu peščanih oluja
„Najbolji izvor prašine za ovakve oluje i nisu pustinje ili peščare, već zemljišta sa tzv. aluvijalnim depozitima“, kaže Vuković Vimić. „To su lokacije gde su se nekada nalazila mora, reke, okeani… a Vojvodina je mesto nekadašnjeg Panonskog mora.“
Međutim, uzroci pojave peščanih oluja nisu samo atmosferski ili geografski – odnosno „prirodni“. Jedan ljudskom rukom izazvan problem su zapuštena poljoprivredna zemljišta, koja su često ostavljena da propadaju kraj međugradskih puteva širom Srbije, a čija ukupna površina i brojnost nisu poznati.
Ali možda i najvažniji uzrok pojave prašine, pa samim tim i peščanih oluja (pa samim tim i saobraćajnih nesreća) je degradacija zemljišta – proces u kojem sada, pored čoveka, presudnu ulogu igraju klimatske promene.
Mada se donekle odomaćio jedan drugi termin – „dezertifikacija“, degradacija zemljišta se nikako ne odnosi isključivo na širenje pustinja. U pitanju je kompleksan fenomen koji podrazumeva različite oblike opadanja kvaliteta zemljišta, od erozije i klizišta, preko zaslanjivanja i kontaminacije do propadanja vegetacionog pokrivača.
Po aktuelnim istraživanjima, u Srbiji, zemlji koja se nalazi u „vrućoj tački“ klimatskih promena, rastuće temperature i jači i češći sušni periodi već su izazvali gubitak do 10% prosečne vrednosti vlage u zemljištu.
Danas je u Srbiji oko 14 odsto teritorije zemlje u tzv. „visokom riziku“ od degradacije zemljišta. U narednih par decenija, do 2060. godine, modeli predviđaju da će ta brojka iznositi oko 30 odsto celokupne teritorije zemlje.
Pored različitih negativnih posledica, pre svega poljoprivrednih, degradacija može dovesti i do češće pojave peščanih oluja. Ako će one već postati naša „nova realnost“ – da li ih je makar moguće predvideti?
Moguće ih je predvideti, ali je proces komplikovan i ne sprovodi se gotovo nigde
„Modeli za prognoziranje peščanih oluja postoje“, kaže Ana Vuković Vimić. „Ja sam učestvovala na jednom takvom projektu koji je finansirala NASA pre više od decenije, a koji se ticao upravo pravovremenog upozorenja na lokalne i intenzivne peščane oluje. Mogli smo da predvidimo veliku verovatnoću ovakve peščane oluje oko 24 časa unapred.“
„Međutim, u pitanju je komplikovana stvar koja je retko gde sprovedena u delo.“
Od dva elementa peščane oluje – atmosfere i zemljišta – onaj prvi je relativno poznata stvar: oluje koje izazivaju podizanje prašine već je moguće predvideti, sa dovoljnom preciznošću za upozorenja. Ali zemljište je problem, jer tu svašta ulazi u računicu.
Neki od značajnih istraživača koji se bave razvojem ovakvih prognostičkih modela zapravo rade kod nas. Na primer, u okviru razvojnih aktivnosti prognostičkih modela u RHMZ-u eksperimentalno radi prognoza peščanih oluja za Island koji ima velike probleme sa njima. Jedan od globalno najvećih istraživača iz ove oblasti je Slobodan Ničković koji je prošle godine dobio Plinius medalju Evropske unije geonauka, kao zahvalnicu za svoj životni naučni doprinos.
„Ono što bi bilo neophodno imati je detaljne satelitske snimke, na osnovu kojih bismo imali kakvu takvu sliku velikih površina ali na dovoljno visokoj rezoluciji u realnom vremenu“, kaže Vuković Vimić. „Ali kako bismo mogli parametre zemljišta pravilno da uklopimo u naše modele za predviđanja, morali bismo uključiti i dinamiku vegetacije u toku godine, a to je teško uhvatljiva pojava na tako lokalnom nivou i kod poljoprivrednih površina. Druga nepoznanica su osobine zemljišta za koje svakako nema podataka sa dovoljnom preciznošću, a mogu biti vrlo promenljive u prostoru.“
Drugim rečima: da li je zemljište poljoprivredno ili ne? Šta na njemu raste, i u koje doba godine? Kako se menjaju sezonski uslovi? Koliko vode ima? Kakvo je to zemljište, da li je sastavljno više od sitnijih ili krupnijih čestica i koliko je podložno eroziji vetrom?
Ne samo da je peščane oluje teško predvideti – nije ih lako uočiti ni dok traju, makar tipičnim instrumentima. Pošto peščane oluje nastaju usled olujnog fronta, „ispod“ olujnih oblaka kumulonimbusa, one su satelitima često nevidljive.
„I pored svih savremenih tehnologija, ja sam se u toku svog života za praćenje udesa i peščanih oluja najviše oslanjala na očevice i fotografije“, kaže Vuković Vimić.
Najbolja zaštita je sadnja pokrovnih useva pored puta
U međuvremenu, ako je cilj sprečavanje novih sudara, treba se okrenuti merama adaptacije na promenjene klimatske uslove.
„Svako nezaštićeno poljoprivredno zemljište pored puta predstavlja opasnost, a posebno pored magistralnih i autoputeva gde se vozi velikom brzinom“, objašnjava Vuković Vimić.
Najjasnije rešenje je sadnja tzv. pokrovnih useva, to jest useva koji se uzgajaju van glavne sezone. Oni ne služe samo „pokrivanju“ zemljišta i zaštiti od peščanih oluja, već se koriste i za poboljšanje kvaliteta zemljišta, očuvanje vlage i zaštitu od štetočina. U zavisnosti od „glavne“ kulture koja se uzgaja, to mogu biti detelina, grašak, lucerka, heljda…
Međutim, upitno je koliko je Srbija sposobna da sprovede ovakve mere na dovoljno velikoj skali. Dok čekamo rezultate novog poljoprivrednog popisa, koji će biti objavljeni sledeće godine, po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva je izrazito mala – nešto preko 5 hektara, s time što prosek varira od nešto preko 2 hektara u južnoj Srbiji do oko 10 u delovima Vojvodine.
Velika „iscepkanost“ mape srpske poljoprivrede, zajedno sa raširenim siromaštvom, otežava sprovođenje mera adaptacije, ali i mapiranje parametara zemljišta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Pre nekoliko godina sam bila u stručnoj poseti Teheranu, koji je u junu 2014. doživeo nezapamćenu peščanu oluju, koja je bila odnela nekoliko života“, priča Vuković Vimić. „Tokom razgovora sam shvatila da su krivac za ovoliko intenzivnu oluju bile napuštene farme u blizini grada.“
„Prošla sam kolima južno od Teherana, to je bilo neverovatno. Putuješ kroz jednu ogromnu, opustošenu oblast. Delovalo je kao da niko nije ni razmišljao o opasnostima – dok se nije bio pojavio pravi vetar u pravom trenutku koji je od toga napravio katastrofu.“
Isto se dogodilo i 28. marta na putu od Subotice do Bačke Topole, samo u daleko manjem obimu, i naravno i nije zahvatilo višemilionski grad.
Dok Srbija ne bude ozbiljno pristupila rešavanju problema degradacije zemljišta, i dok se uz puteve širom zemlje budu prostirala prostranstva sa prašinom koja samo čeka na prave vazdušne uslove – nema druge. Peščane oluje na putu su pitanje života i smrti: obratite pažnju dok vozite, posebno u uslovima jakog vetra, kada ste okruženi golim zemljištem.
