Veliki broj radnika na otvorenom, porast toplotnog stresa kod dece i starih: Šta novi podaci govore o ranjivosti Srbije na letnje vrućine

Foto: Bojan Džodan

Nedavno su objavljena dva ključna dokumenta koja se odnose na uticaj klimatskih promena na zdravlje u Evropi: jedan je treći Lancet izveštaj praćenja napretka u oblasti zdravlja i klimatskih promena, a drugi je novo izdanje publikacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO): „Smernice za akcione planove za vrućinu i zdravlje”.

Ova dva dokumenta pružaju nam mnoge ključne informacije, uključujući i uvide o tome koliko je rekordno vruća 2024. godina bila šteta po zdravlje stanovništva Evrope. 

Ali ono što je još važnije, oni nude i smernice za unapređenje zaštite zdravlja tokom sve vrelijih leta u Republici Srbiji.

Kako se navodi u Lancet izveštaju, tokom rekordno tople 2024, procenjuje se da je u Evropi broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini bio preko 62.000.

U pitanju je deo šireg trenda. Naime, skoro svi regioni Evrope koji su bili predmet praćenja u ovom izveštaju, a tu spada i Srbija, zabeležili su povećan broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini. Najveći porast mortaliteta zabeležen je u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

Izdvajamo nekoliko indikatora i preporuka koje su posebno važne za Republiku Srbiju.

U Srbiji, udeo radnika na otvorenom je 21,4%

Primera radi, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija ima proporcionalno veliki udeo radnika na otvorenom – 21,4%. Veći udeo radnika na otvorenom od Srbije imaju samo određene skandinavske zemlje, Ukrajina i Rumunija.

Radnici na otvorenom od svih zaposlenih najviše trpe negativne uticaje visoke temperature, i za ovu grupu stanovništva neophodno je uvesti sistemske mere zaštite njihovog zdravlja, od preraspodele radnog vremena, do jasno definisanih mera zaštite na samim radnim mestima.

Neki od koraka koji vode ka omogućavanju uvođenja ovakvih mera su za radnu populaciju predviđene našim Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. 

Ove mere bi trebalo sprovoditi posebno imajući u vidu negativne ekonomske posledice izostajanja sa posla i gubitak radnih sati usled bolesti i zdravstvenih tegoba prouzrokovanih visokom temperaturom.

Naime, najtoplija godina sa najtoplijim letom (2024) uzrokovala je i najveći gubitak radnih sati u Republici Srbiji usled toplotnog stresa – gotovo 70.000 sati u toku godine.

Planska preraspodela radnog vremena na delove dana kada su temperature niže imala bi povoljne ekonomske efekte, jer radnici bi manje bili na bolovanju i manje bi odsustvovali sa posla.

U Republici Srbiji je, 2024. godine, tokom ukupno 331 sata postojao umereni rizik od toplotnog stresa, i to u uslovima ograničenog napora kao što je hodanje. 

Ako bismo u obzir uzeli i intenzivniji fizički napor koji se javlja pri obavljanju poljoprivrednih radova, građevinskih radova i drugih fizičkih aktivnosti na otvorenom, rizik od toplotnog stresa je postojao i duže od dve nedelje tokom 2024. godine. 

Zato je neophodno što pre otpočeti aktivnosti predviđene u Programu prilagođavanja, koji je usvojila Vlada Republike Srbije sada već pre više od tri godine, za zaštitu radne populacije.

Broj dana sa toplotnim stresom po decu je višestruko porastao poslednjih decenija

Istovremeno, iz novog izveštaja vidimo da je u Republici Srbiji zabeležen enorman porast ukupnog broja dana sa toplotnim stresom po decu: skoro 3 miliona dana 2024. godine, što je oko pet puta više od proseka tokom poslednjih decenija 20. veka.

Ovo ukazuje na potrebu primene posebnih mera i izdavanja posebnih zdravstvenih upozorenja sa preporukama za primenu posebnih režima u periodima visokih temperatura štetnih po zdravlje, i to ne samo od strane roditelja, već i od odgovornih za rad vrtića, škola i drugih ustanova u kojima borave deca.

Kako najveći izazov ostaju talasi vrućine, odlične smernice za metodologiju izrade detaljnog plana za zaštitu zdravlja i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema daje pomenuti dokument SZO Regionalne kancelarije za Evropu – „Smernice za akcione planove za vrućinu i zdravlje”.

U Republici Srbiji je nacrt Akcionog plana za vrućinu i zdravlje bio urađen još 2014. godine, ali on nikada nije bio usvojen. 

Sada je dobra prilika da se uradi dokument po ovim novim smernicama, koje su bazirane kako na iskustvu zemalja koje su ovakve planove izradile i primenjivale od 2007. godine, kada je prvo izdanje metodologije objavljeno, tako i zbog sve izraženijih klimatskih promena.

Ukratko, ova metodologija predviđa izradu Akcionog plana iz  osam osnovnih celina, imajući u vidu neophodnost multi-sektorskog pristupa i saradnje:

1. Uspostavljanje jasnih tokova upravljanja, sa definisanim vođstvom, koordinacijom, ulogama, odgovornostima i finansiranjem;
2. Omogućavanje blagovremenog delovanja kao odgovor na ekstremne vrućine, putem sistema upozorenja o talasima vrućine i zdravlju, povezanih sa unapred definisanim merama; 
3. Identifikovanje i davanje prioriteta zaštiti populacija sa povećanim rizikom i okruženja sa većom izloženošću, osetljivošću i ranjivošću;
4. Razvoj i sprovođenje strategije komunikacije o vrućini i zdravlju koja pruža jasne, pouzdane i praktične savete javnosti, stručnjacima i partnerskim sektorima pre, tokom i nakon ekstremnih talasa vrućina ;
5. Jačanje otpornosti zdravstvenih službi radi održavanja bezbedne i efikasne nege tokom ekstremnih vrućina;
6. Smanjenje izloženosti vrućini putem neposrednih zaštitnih mera i dugoročnih promena u zgradama, javnim prostorima i urbanim sredinama;
7. Korišćenje nadzora talasa vrućine i zdravstvenih efekata za otkrivanje uticaja, vođenje aktivacije i prilagođavanje mera reagovanja u skoro realnom vremenu; 
8. Ugrađivanje praćenja, evaluacije i učenja radi pregleda učinka, povećanja odgovornosti i jačanja Plana pre sledeće sezone vrućina.

Za samu izradu Plana po preporučenoj metodologiji Republika Srbija može da zatraži tehničku pomoć od Svetske zdravstvene organizacije.

O autorki

Prim. dr Elizabet Paunović je penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.