U planinskim regionima zabeležen porast gladi zbog gubitka biodiverziteta i klimatskih promena

Planinski ekosistemi često su pogođeni klimatskim promenama, ali i drugim faktorima, kao što su prekomerna eksploatacija zemljišta i zagađenje

21/12/2020 autorka: Jovana Stanković
0 izvor: news.un.org

Iako mnoge najvažnije poljoprivredne kulture i stočne vrste potiču iz planinskih regiona, glad raste u tim oblastima zbog gubitka biodiverziteta i klimatskih promena, navodi se u zajedničkoj studiji koju su u petak objavili Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Sekretarijat za planinsko partnerstvo (MPS) i Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).

Istraživanje koje je sprovedeno otkrilo je da je između 2000. i 2017. godine broj stanovnika planinskih regiona zemalja u razvoju koji su suočeni sa nesigurnošću nabavke hrane porastao sa 243 miliona na gotovo 350 miliona.

„Jedan od dva stanovnika ruralnih planinskih naselja u zemljama u razvoju nema dovoljno hrane kako bi živeo zdrav život, a sada se svi ti ljudi suočavaju i sa uticajem pandemije koronavirusa. Moramo da zaštitimo naše planine i uslove za život onih koji od njih zavise “, rekla je zamenica generalnog direktora FAO-a Maria Helena Semedo.

Planine pokrivaju približno 27% kopnene površine Zemlje, a posebno su važne jer pružaju osnovna dobra i usluge, poput vode, hrane i energije. Između 60% i 80% svetske pijaće vode dolazi iz ovih regiona, a uz to se na planinama nalaze mnogi usevi i uzgajaju životinje, koje su važni u procesu proizvodnje hrane i lekova.

Međutim, planinski ekosistemi često su pogođeni klimatskim promenama, ali i drugim faktorima, kao što su prekomerna eksploatacija zemljišta i zagađenje, čime se egzistencija biljnih i životinjskih vrsta i sigurnost snabdevanja hranom dovode u pitanje.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Koronavirus je dodatni problem

„Ljudi koji žive u planinskim predelima u zemljama u razvoju ugroženi su nedostatkom hrane zbog prirodnih opasnosti i oružanih sukoba koji narušavaju egzistenciju ili opterećuju prirodne resurse od kojih zavise ljudi koji žive na planinama“, zaključeno je u studiji.

Naučnici ističu da je pandemija samo dodatno otežala već tešku situaciju, jer su ograničenja povećala ranjivost onih zajednica koje se oslanjaju na poljoprivredu i turizam. Na osnovu rezultata, oni preporučuju hitne mere za ublažavanje klimatskih promena u planinskim oblastima.

„Na kraju, cilj ove studije je pozvati donosioce odluka i druge zainteresovane strane da ojačaju zajedničku akciju radi smanjenja ranjivosti ljudi na planinama, a posebno lokalnih autohtonih zajednica, i njihovih najranjivijih stanovnika, što su često žene i deca“, objašnjeno je u studiji.

Celo istraživanje možete pogledati OVDE.

Zaprati nas na društvenim mrežama i budi u toku sa najnovijim informacijama i zanimljivostima iz oblasti klimatskih promena.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR