Startap Terraformation, čiji je osnivač bivši direktor Reddit-a Jišan Vong, stvara sistem koji može i pustinjsko zemljište da pretvori u plodno tlo za sadnju i rast drveća preko potrebnog za borbu protiv klimatskih promena, piše Fast Company.
Kako bi se klimatske promene ublažile, u poslednje vreme istražuju se različiti načini za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida, a šume jedno do rešenja koje nam je priroda sama pružila.
Prema objašnjenju Terraformation-a, napori u pošumljavanju kreću se presporo.
„U osnovi, moramo da prilagodimo rešenje za oko 10 narednih godina, tako da bude dovoljno vremena da šuma sazri i postane skladište za dovoljno ugljen-dioksida kako bi uspela da pomogne u dostizanju neto nultih emisija različitih zemalja oko 2040. ili 2050. godine“, kaže Jišan Vong, izvršni direktor startapa čije je sedište na Havajima.
Upravo na Havajima je Terraformation i započeo sa pošumljavanjem zemljišta. Udaljeni deo Velikog ostrva na Havajima je, usled velike seče šuma koja se dogodila pre gotovo 100 godina, postao pustinja. Na tom mestu trenutno se vrši pošumljavanje, na delu zemljišta površine 18 hektara.
Potrebno povećanje ciljeva
Od 1990. godine svakog sata na svetu nestane površina šume veličine 800 fudbalskih terena, a u periodu od 1990. do 2016. godine izgubljena je ukupna površina šuma od 1,3 miliona kvadratnih kilometara, što otprilike odgovara površini Čilea.
„Deset milijardi stabala je zapravo 1% problema, a 1% za 10 godina nas neće dovesti do rešenja. Većina planova odnosi se na sadnju milijardu stabala do kraja veka, ali to nije ni blizu rešenja“, ističe Vong.
Kako bi se proces sadnje drveća ubrzao, Terraformation razvija tehnologiju koja pomaže partnerima da uspešno izvode velike, održive projekte obnove šuma.
„Kreatorima šuma pomažemo u uspostavljanju banaka semena pod kontrolom klime, rešavanju nestašice slatke vode jeftinom desalinizacijom na solarni pogon i optimizaciji zdravlja šuma pomoću softvera za nadgledanje pejzaža otvorenog koda“, navodi se na sajtu ovog startapa.
Desalinizacija morske vode
Iako je pošumljavanje veoma važno za ublažavanje klimatskih promena, Terraformation se suočio sa brojnim problemima u pokušaju da ostvari svoje planove.
Kada je reč o pošumljavanju kao metodi borbe protiv klimatskih promena, jedan od izazova predstavlja i sve manja površina slobodnog zemljišta koje se može iskoristiti za sadnju drveća..
Kao rešenje za problem nedostupnog zemljišta, ovaj startap je odlučio da se pošumljavanje vrši upravo u pustinjama i područjima na kojima je zemljište degradirano, ali tu dolazi do novog problema – kako nabaviti vodu za uzgoj drveća.
Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije izveštava da je oko 18 miliona kvadratnih kilometara na planeti, što je otprilike duplo veće od površine Kine, bilo pogođeno sušom ili dezertifikacijom, ali bi potencijalno mogli biti obnovljeni. Kako bi to postigli, zaposleni u Terraformation-u veruju da će korišćenjem desalinizirane vode za navodnjavanje sadnica, uspeti da se obnovi šuma.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Na Havajima je ovaj startap izgradio najveći sistem za desalinizaciju na solarnu energiju. Zahvaljujući solarnim panelima omogućena je desalinizacija oko 34.000 galona vode uzete iz bunara dnevno. Sistem navodnjavanja kap po kap šalje vodu do približno 1900 stabala i grmova, koji su dosad zasađeni na tom području.
Kako se ovim projektom pokazalo da sistem funkcioniše, kompanija je počela da radi na implementaciji iste ideje i u drugim delovima sveta. Oni stvaraju banke semena biljaka, koje se nalaze u transportnim kontejnerima i mogu da uskladište milione semena potrebnog za velike projekte sadnje. Takođe, gradi se i softver otvorenog koda koji grupe mogu koristiti za prikupljanje podataka i praćenje napretka nakon sadnje drveća.
Projekti prilagođeni lokalnim uslovima
Iako sadnja drveća zvuči kao lako izvodljiv posao, obnavljanje ekosistema je daleko teže. Zato u Terraformation ističu da je potreban je poseban, pažljiv pristup svakoj pojedinačnoj lokaciji i uključivanje različitih činilaca kao što su lokalno ekološko znanje, posedovanje alata i tehnologije potrebne za rad, finansijska podrška, dugoročni monitoring zasađenih stabala i konstantna saradnja sa lokalnim stanovništvom.
Zapravo, je važno razumeti da ne može jedno rešenje da odgovara svim uslovima i da svaki projekat treba da se prilagodi uslovima koji se razlikuju od mesta do mesta.
Pokazalo se da su projekti koji su sprovedeni na ovaj način, u saradnji sa lokalnim stanovništvom i uz prilagođavanje uslovima na datoj lokaciji, mnogo uspešniji i da su ta stabla otpornija na suše, poplave i požare. Takođe, ovako zasađena stabla hvataju 40% više ugljen-dioksida.
Šume pokrivaju trećinu površine Zemlje i predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na kopnu. Veoma važna je i uloga šuma u hvatanju i skladištenju ugljen-dioksida, a u današnje vreme, kada one nestaju veoma velikom brzinom, jasno je koliko je važno brzo delovati i zasaditi nova stabla.
Iako je sadnja veoma važna, o čemu svedoči i projekat koji Terraformation sprovodi, moramo i da sačuvamo drveće koje već postoji na Zemlji, kako bismo uspeli u naporima za ublažavanje klimatskih promena.
