Pre između 2500 i 2000 godina, ljudi u Amazoniji obogaćivali su zemlju kombinacijom komposta, đubriva, uglja, kostiju i gline. Rezultat je bila veoma plodna, tamna zemlja, odnosno terra preta.
Danas su prostori Amazonske prašume izloženi besomučnom krčenju, zbog uzgajanja stoke i širenja poljoprivrednih polja. Samo prošle godine izgubljeno je preko deset hiljada kvadratnih kilometara Amazonije. Svakog dana tokom 2022. nestajala je površina pod stablima jednaka površini tri hiljade fudbalskih terena i stanje je bilo nikada gore u poslednjih petnaest godina.
Ako želimo da ponovo ozelenimo, kako Amazonsku prašumu tako i ostatak planete, i rešimo jedan od najvećih izazova savremenog društva, možemo da se okrenemo receptu naših drevnih predaka: tamnoj zemlji.
Autori studije, objavljene u časopisu Frontiers in Soil Science, utvrdili su da terra preta podstiče rast vegetacije i do osam puta.
Naučnici su ukupno trideset šest saksija, napunjenih sa po tri kilograma zemlje, smestili u plastenik sa srednjom temperaturom od 34 ºC kako bi postigli uslove globalnog zagrevanja koje premašuje aktuelne temperature u Amazoniji koje se kreću između 22 i 28 ºC.
U jednoj trećini saksija nalazila se kontrolna zemlja, u drugoj mešavina kontrolne zemlje sa 20% tamne, a u poslednjoj, trećoj samo terra preta.
U cilju oponašanja ispaše u saksije su najpre posejali travu. Nakon šezdeset dana istraživači su je pokosili i ostavili korenje u zemlji, na taj način dobivši teritoriju za ponovno pošumljavanje. Naposletku, u saksije su stavili seme tri različite vrste drveća i ostavili da raste u periodu od devedeset dana.
U poređenju sa kontrolnim zasadima, trava je rasla 3,4 puta gušće u zemlji sa jednom petinom terra preta, odnosno čak osam puta gušće u saksijama koje su imale 100% tamne zemlje.
Na stablima su takođe demonstrirane koristi terra pretta: ona koja su zasađena u potpuno tamnoj zemlji zemlji su rasla između tri i šest puta brže. Jedna primarna vrsta Cecropia pachystachya nije čak ni rasla u odsustvu terra preta što znači da bez nje pojedino drveće ne može ni da „pusti korenje” u Amazonskoj prašumi.
„Pokazali smo da korišćenje amazonske tamne zemlje može poboljšati rast pašnjaka i stabala zbog visokih nivoa hranljivih materija, kao i prisustva bakterija”, objasnio je Luis Felipe Zagato sa Univerziteta u Sao Paolu.
„Ovo znači da poznavanje sastojaka koji čine amazonsku tamnu zemlju tako plodnom može da se primeni za ubrzanje projekata obnove životne sredine.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se navodi, terra pretta je na početku eksperimenta sadržala 30 puta više fosfora, 6 puta više kalcijuma, 5 puta više cinka i 4 puta više gvožđa, bakra i ugljenika.
Tamna zemlja može se pronaći na obalama Amazona i u drugim predelima Amazonije i predstavlja savršeno stanište za mikroorganizme. Domorodački stanovnici su je vekovima koristili za proizvodnju hrane.
Međutim, kako pokazuju nova naučna saznanja, pozitivna svojstva terra preta sežu i dalje od toga: tamna zemlja može da pomogne u obnovi životne sredine, čak i u svetu koji se, usled sagorevanja fosilnih goriva, zagreva.
