Srednja globalna temperatura tokom ranog juna bila je za preko 1,5 °C viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje, saopštila je nedavno Služba za klimatske promene Kopernikus.
To predstavlja privremeno premašivanje ambicioznijeg cilja iz Pariskog sporazuma da se zagrevanje planete ograniči na 1,5 °C kako bi se sprečili najrazorniji uticaji klimatskih promena. Treba imati na umu da se zauzdavanje porasta temperature na 1,5 °C, odnosno 2 °C, odnosi na temperaturni prosek za duži vremenski period, 20-30 godina, kakav se koristi za opisivanje klime.
Međutim, u svetlu klimatskih promena, srednja globalna temperatura nastavlja da raste i prekoračenje kritičnog praga postaje učestalije. Samim tim, kumulativni efekat izlaska iz naučno utvrđenih okvira biće sve ozbiljniji, navode iz Kopernikusa.
„Svet je upravo doživeo najtopliji početak juna koji je nastupio nakon maja koji je bio za samo 0,1 °C hladniji od najtoplijeg maja do sada”, izjavila je Samanta Berdžes, zamenica direktora u Službi za klimatske promene.
Prema njenim rečima, praćenje klime je važnije nego ikada da bi se utvrdilo koliko često i koliko dugo temperature na globalnom nivou prelaze 1,5 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
A kako se junsko povećanje srednje globalne temperature za preko 1,5 °C uklapa u istorijske podatke?
Uprkos tome što ovo nije prvi put da se tako nešto desi, specifično je doba godine: prethodna odstupanja odigravala su se uglavnom tokom zime i proleća, i to 2015, 2016. i 2020. godine. Porast srednje globalne temperature se najviše udaljio od ciljanih 1,5 °C tokom februara i marta 2016. kada je na planeti bilo najtoplije u istoriji merenja.
Iako je ta 2016. godina trenutno na prvom mestu najtoplijih, Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorila je nedavno da postoji 98% verovatnoće da barem jedna od narednih pet obori ovaj neslavni rekord zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte i prirodnog fenomena El Ninjo.
Takođe, meteorolozi prognoziraju 66% verovatnoće da barem tokom jedne godina od 2023. do 2027. porast temperature na Zemlji premaši 1,5 °C.
Po aktuelnim dugoročnim merenjima, naša planeta je za 1,1 °C toplija nego što je bila između 1850. i 1900. godine. „Svaki delić stepena je značajan da bi se izbegle još teže posledice klimatske krize”, poručila je Samanta Berdžes.
