Tokom leta 2015. zbog visokih temperatura u evropskim gradovima prevremeno je preminulo 6.700 osoba. Broj je mogao da bude za jednu trećinu manji (2.644) da je urbana pokrivenost drvećem povećana na 30%, pokazuje novo istraživanje koje je objavljeno u prestižnom medicinskom časopisu Lancet.
„Ovo je najveća studija ove vrste, ali i prva koja konkretno posmatra prevremeni mortalitet izazvan višim temperaturama u gradovima i broj smrti koji je mogao da se spreči kroz povećanje pokrivenosti drvećem”, ističe Tamara Jangmen sa Instituta za globalno zdravlje iz Barselone.
Izloženost vrućinama povezuje se sa brojnim zdravstvenim tegobama: od prijema u bolnicu preko kardiorespiratornih oboljenja do prevremenih smrti. Ovo posebno dolazi do izražaja tokom letnjih toplotnih talasa.
Urbani centri su u takvim okolnostima veoma ranjivi: manje vegetacije, gušća naseljenost i velike količine betona i asfalta dovode do osetne temperaturne razlike između gradova i njihove okoline. Ovaj fenomen zove se urbano ostrvo toplote, a očekuje se da njegov intenzitet nastavi da se pojačava u kontekstu globalnog zagrevanja.
Istraživači su analizirali ukupno 93 evropska grada, među kojima nije bio Beograd. Otkrili su da je temperatura u njima tokom letnjeg perioda 2015. bila, u proseku, viša za 1,5 °C u odnosu na okolna područja. Najgore je prošao Kluž u Rumuniji gde je bilo za čak 4,1 °C toplije.
Raspon prevremene smrtnosti bio je veliki: tako u Geteburgu (Švedska) niko nije preminuo od posledica visokih temperatura, dok je u Klužu to iznosilo 32 smrti na 100.000 ljudi.
Sveukupno gledano, najveće stope mortaliteta, prouzrokovane vrućinama, zabeležene su u gradovima južne i istočne Evrope. Upravo bi njima najviše pogodovalo izdašnije ozelenjavanje ulica.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rezultati istraživanja podržavaju ideju da stabla u urbanim sredinama koriste javnom zdravlju i životnoj sredini, ali autori naglašavaju da veći broj drveća treba da se kombinuje sa drugim intervencijama kako bi se temperature maksimalno smanjile.
Sadnja stabala na 30% teritorije mogla bi da bude veoma izazovna za pojedine gradove, pogotovo imajući u vidu da njihova trenutna pokrivenost drvećem u Evropi iznosi svega 14,9%.
Naposletku treba imati u vidu određena ograničenja studije. Najpre, analiza nije mogla da se sprovede za neku od skorijih godina zbog nedostupnosti podataka o stanovništvu. Takođe, korišćen je američki model rashlađivanja nasuprot evropskom.
Naposletku, naučnici su se ovom prilikom fokusirali na zdravstvene uticaje visokih temperatura izuzevši niske koje su na evropskom kontinentu pogubnije. Ali uprkos tome, procenjuje se da će, prema aktuelnim scenarijima emisija gasova sa efektom staklene bašte, toplota u budućnosti premašiti negativne posledice hladnoće. Iz tog razloga se potcrtava neophodnost prilagođavanja gradova na klimatske promene.
