Foto: Wikipedia / Triplec85
Solar doživljava procvat širom Evrope i sveta, ali ne samo u onim oblicima kakvi su nam naširoko poznati. Upotreba energije sunca odavno je prevazišla elektrane na zemlji i krovovima, pa panele sada možete videti umesto ograde, iznad kanala, u baštama, pa čak i na balkonima.
Balkonske elektrane zapravo su samo jedan od vidova sve popularnijih priključnih (plug-in) solarnih sistema, koji se zovu još i mini solarne elektrane.
Udruženje SolarPower Europe koje čini preko 320 organizacija nedavno je objavilo svoj prvi izveštaj o priključnim solarnim sistemima koji pruža sveobuhvatnu analizu ovog rastućeg tržišta.
Ideja iza ovog rešenja je sledeća: jednostavnim priključenjem malog broja solarnih panela, najčešće jednog do dva, direktno u utičnicu korisnici štede vreme i novac koji bi potrošili npr. za izgradnju male solarne elektrane. Za transformaciju struje sistemi koriste mikroinvertere.
Sve je počelo u Nemačkoj koja se smatra kolevkom priključnih solarnih sistema. Do kraja prošle godine, samo u ovoj evropskoj zemlji, na mreži je bilo preko 780 hiljada instalacija.
Ipak, „stvaran” broj priključnih solarnih sistema bi mogao da bude, prema nekim procenama, i do 4 miliona zato što većina nije registrovana, navodi SolarPower Europe.
Pored balkona, paneli mogu da se instaliraju i na fasadama, krovovima, garažama, pergolama u bašti…
Priključni solarni sistemi, između ostalog, služe i kao odgovor na poskupljenje električne energije, a investicija se isplati već za 2-6 godina. Iako su svojom veličinom „mini”, zavisno od snage instalacije, mogu da pokriju i do četvrtine godišnje potrošnje domaćinstva.
Poslednjih meseci, cene priključnih solarnih sistema dramatično padaju. Jedan set (~0,4 kW) ranije je koštao između 300 i 500 evra, a danas na nemačkom tržištu može da se nađe i za svega 200 evra.
Sa druge strane, cene za veće i sofisticiranije priključne solarne sisteme idu i do 1.500 evra, pa i više u slučaju da su uključene baterije.
Mini solarne elektrane uobičajeno su optimizovane za sopstvenu potrošnju, tako da su viškovi koji se predaju u mrežu minimalni. Još jedan naziv za njih jeste i mobilni fotovoltaici što znači da ih korisnici mogu lako poneti sa sobom u slučaju da se sele, a to je posebno pogodno za zakupce.
Još neki od motiva za instalaciju mini solarnih elektrana, pored ekonomskih koristi, jeste i doprinos energetskoj tranziciji i povećanju nezavisnosti u proizvodnji struje.
Izvan Nemačke, tek nekoliko zemalja javno deli podatke o priključnim solarnim sistemima. Ali rast se, između ostalog, primeti u Francuskoj i Austriji kao novijim tržištima.
Premda se ne navode kao priključni solarni sistemi, u Francuskoj je na kraju 2024. bilo instalirano kumulativno 34 MW fotovoltaika sistema manjih od jednog kilovata. Dok se u Austriji godišnje registruje 20 hiljada tzv. „mikro sistema”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Bez obzira na manjkavost zvaničnih podataka, napredak priključnih solarnih panela vidi se i u Španiji, Holandiji, Poljskoj, Italiji i drugim zemljama Evropske unije.
Priključni solarni sistemi su legalizovani u svim zemljama Evropske unije, osim u Švedskoj i Mađarskoj. Belgija će ih legalizovati u aprilu ove godine.
Kako navodi SolarPower Europe, pozivajući se na procene specijalizovanog nemačkog udruženja, širom Evrope postoji 4-5 milona priključnih solarnih sistema postavljenih kako na domovima, tako i na preduzećima. S obzirom na proračune da samo u Nemačkoj postoji između 1,5 i 4 miliona priključnih solarnih sistema, ovo je još jedan primer da je njihov razvoj i dalje nedovoljno vidljiv.
