Fotografija: INEOS Energy
Do Danske je ove nedelje stigla neobična pošiljka iz Belgije. U pitanju je tečni ugljen-dioksid, dopremljen brodom, a sve kako bi bio zakopan 1.800 metara ispod morskog dna u Severnom moru na mestu nekadašnjeg nalazišta nafte Nini.
Projekat Greensand, koji predvode britanska hemijska kompanija INEOS i nemačka naftna kompanija Wintershall Dea, predstavlja prvu prekograničnu saradnju u misiji hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida na svetu. Svake godine do 2030. bezbedno i trajno upumpaće se i do 8 miliona tona ugljen-dioksida.
Kako navodi Euractiv, to je ekvivalentno sa 10% danskih emisija u toku jedne godine, odnosno 40% nacionalnog planiranog smanjenja štetnih emisija, te će doprineti ambicioznim nastojanjima zemlje da do 2045. dostigne neto nulte emisije.
Praksu hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida naučnici sve više označavaju kao neizostavan aspekat borbe protiv klimatskih promena, ruku pod ruku sa smanjenjem oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte.
Iako je tehnologija i dalje u povoju i skupa, trenutno je oko 30 sistema za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Evropi u fazi razvoja ili je već operativno.
Ipak, za razliku od aktuelne konkurencije koja se oslanja na emisije obližnjih industrijskih objekata, Greensand se razlikuje po tome što se ugljen-dioksid uvozi. Ovo je omogućenom bilateralnim sporazumom između Belgije i Danske.
Gas se najpre hvata, a nakon toga sledi njegovo pretvaranje u tečno stanje i transport koji se za sada vrši brodovima, ali je u budućnosti moguć prelazak na cevovode. Finalna etapa podrazumeva skladištenje u rezervoarima kao što su geološke šupljine ili ispraženja naftna ili gasna polja.
„Ovo je značajan trenutak za zelenu tranziciju Evrope i našu industriju čiste tehnologije”, rekla je na ceremoniji otvaranja predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako se godišnji kapacitet ovog jedinstvenog groblja ugljen-dioksida meri milionima tona, i dalje je relativno mali u poređenju sa ukupnim emisijama. Samo 2020. zemlje članice Evropske unije ispustile su preko 3 milijarde tona gasova sa efektom staklene bašte uprkos smanjenoj privrednoj aktivnosti izazvanoj pandemijom koronavirusa.
Po zavšetku pilot faze na zatvorenom naftnom polju Nini, moguće je proširenje i na susedno nalazište nafe Siri.
Međutim, treba imati u vidu da se pojedini, uprkos rastućoj podršci u naučnoj zajednici, protive hvatanju i skladištenju ugljen-dioksida. Kritičari smatraju da ovi sistemi samo produžavaju vek trajanja štetnih infrastruktura za eksploataciju fosilnih goriva i upozoravaju na mogući rizik od curenja.
